да се углави у напредњачку власт. Када му ти покушаји нису успели кренуо је у брутално понижавање свега што му се нађе на путу.

Није чудновато што се већ годину понаша као рањеник нападајући свакога кога сматра кривим за своје материјално посрнуће и ко зна шта још. Ако, рецимо, причамо о моралу све говори чињеница да је променио укупно пет странака и да је из сваке излетео, народски речено, ногиран. И да нашем покојном суграђанину никад није платио штампање неких назови новина. Поверилац је, души му покој, отишао на онај свет а дужник је, сачувај и саклони, остао на овом да нам држи предавања.
Чињеница је да му је супруга, дакле Марковићу, до пре неколико месеци била члан СНС - а где је очекивала фотељу у којој би седео и Стојан, наравно.

И утешна награда коју је Марковићу дао посланик СНС- у у чијој телевизији је запослен као један од уредника, замислите, директор „Озона” Небојша Јовановић, дефинитовно је пропала јер је надлежни министар дебело изрибан зато што је веровао на реч народном посланику који се нула пута обратио са говорнице Скупштине Србије бранећи народне интересе.

Марковићев етички став, иначе, веома је лако описати, ту није потребна ниједна реч. Невиђено је, боже сачувај и саклони, кршење новинарског кодекса од стране некога ко председава у Савету за штампу. Замислите ситуацију када је Комисија Савета за штампу принуђена да изрекне меру свом члану!? И да га казни, вероватно се крстећи у себи. Замислите безочно понижавање грађана Чачка на порталу чији је власник човек који се у форуму каобајаги брине о Кодексу новинара Србије. На крају, иако је био дужан да све то објави, он то не учини. Народ то, по новоговору, назива: дно.

О материјалном посрнућу неког медијског мага из Сарајева, без виђене дипломе, гласно говори још свежа хумка Андрије Бајића и суђење за присвојену нафту од стране грађана Чачка у најтеже време санкција и немаштине.

Дакле, шта још рећи о тој појави ? Развлачио је једномесечну бебу по свом порталу. Без зрна срамоте, са својом пришипетљом глумата опозицију, уредником назови телевизије која се после три минута гледања смучи свима.

Чачак је кроз времена имао добре, осредње и рђаве новинаре, али никад такве као што су Стојан, ти дечкићи и слични. Ако, тако нам и треба.

ГЗС