Расте цена малине у свету због суше у многим земљама 



 


Расте цена малине у свету због суше у многим земљама
26.08.2015. 15:29 | 0 коментар(а)



Чачак - Откупна цена малине у Чилеу је два долара и плаћа се одмах, хладњачар из Србије несрећан је ако у извозу добије мање од три евра,

у Вашингтону је килограм замрзнуте робе четири евра – каже за „Политику” Фелипе Росас Оса, генерални секретар ИРО, пише у данашњем штампаном издању дневног листа „Политика“. Очекује се пораст цена у свету, због суше у многим земљама

Светска организација за малину (IRO) одржаће свој десети конгрес идуће године у Србији. Ово је јуче у Чачку саопштио Фелипе Росас Оса (57), генерални секретар организације основане 1998. године, која сада окупља 12 држава и 85 одсто светске производње овог воћа.

- Србија је један од водећих произвођача на планети, са дугом традицијом у овој производњи и квалитетом који је увек на висини. Конгреси ИРО одржавају се сваке друге године, а једном смо већ заседали у Србији, 2006. на Златибору – каже Фелипе Росас Оса, у разговору за „Политику”.

Фелипе Росас Оса, др Александар Лепосавић и Родриго Окампо јуче у Чачку, фото: Г. Оташевић

Он је у Србију допутовао на четири дана, предводећи деветочлану делегацију из Чилеа, заједно са Родригом Окампом из Министарства пољопривреде. Са њима су и водећи малинари и прерађивачи из те државе, међу њима и Патрицио Валенцуела Ричи, менаџер највеће чилеанске фабрике за замрзнуто воће и поврће („Алиментос и фрутос”) која на тржиште износи 80.000 тона робе годишње.

Код нас ће боравити четири дана, посећују малинаре и хладњачаре у Крупњу, фабрику у Бачкој Паланци, у среду их очекује сусрет са министарском пољопривреде у Влади Србије, а јуче се посетили ариљски и ивањички крај, где им је организациони домаћин био др Александар Лепосавић из чачанског Института за воћарство, којег су позвали да следеће године у мају буде њихов гост, на десетом националном конгресу малинара Чилеа. Гости из Јужне Америке дошли су овамо да би видели српска искуства и домете у малинарству, а чак 40 одсто њихових трошкова платила је Влада Чилеа.

У разговору за наш лист Росас наводи да је светски посао у производњи малине вредан око милијарду евра сваке године, пошто се ова врста гаји на око 70.000 хектара уз просечан принос између пет и шест тона. Прошлогодишња производња била је 417.000 тона и то је други резултат у историји, после 2011. (438.400).

Највећи укупан принос у 2014. пријавила је Пољска, 125.000 тона. Следи Србија са 80.000, САД са 75.000 и Чиле са 45.000 тона. Све значајнију улогу на светском тржишту заузимају и Шпанија, са родом од 25.000, и Мексико са 28.000 тона, при чему те две земље око 90 одсто производње извозе у свежем стању. Мексико има одмах ту, преко границе, велико америчко тржиште, па тамо и шаље своју робу, док Пољска, рецимо, велики део свог рода извози у потхлађеном стању, у танковима.

- Какве су процене рода за ову годину?

- Временски услови нису били повољни за одгајиваче јер је у многим земљама дуго трајало безводно доба, повезано са високим температурама. Тако ће, рецимо, род на великим планатажама у Америци подбацити и до 35 одсто. Јер, тамо се све обавља машински, а осушене биљке нису погодне за механичке бераче. У Пољској је била суша и сва је прилика да ће, због мањег рода у низу држава, цена у свету порасти.

- Какве су откупне и хладњачарске цене, тренутно?

- Откупна цена малине у Чилеу је два долара и плаћа се све одмах, кад плантажер довезе робу пред хладњачу. Иста цена важила је и прошле године. Хладњачар из Србије несрећан је ако у извозу добије мање од три евра, а произвођачи у вашој земљи добијају при откупу углавном 40 одсто новца, остало се исплаћује касније. У Вашингтону, на пример, килограм замрзнуте робе тренутно се продаје за четири евра, пошто је цена увећана због трошкова допремања.

- А малопродајне тарифе?

- У немачким супермаркетима килограм се продаје за 10 до 12 евра, и многи произвођачи труде се да извозе на то тржиште јер се роба одмах плаћа. У Сједињеним Америчким Државама морате да чекате и 45 дана. Најскупље малине на свету нашао сам у Дубаију, увезене су из САД и коштају 17 евра. Међутим, у Емиратима, познато је, живи много страног, пословног света, и они могу то да плате.

- Вреди ли улагати новац у посао са малинама?

- Свакако, мада постоји једна велика заблуда. Тиче се произвођача и у Србији и у Чилеу и другде, који неосновано сматрају да су главни у ланцу посла с малинама. У стварности, међутим, они су последња карика, јер светско тржиште, а не произвођачи, диктира цене, укупан пласман и потрошњу, па тиме и зараду. Таква су, засад, правила, и често се догоди да добар род не значи и велики приход већ се, напротив, најчешће догоди да то обори цену.

Фелипе Росас је агроекономиста и живи у Сантјагу де Чиле, где је и седиште Светске организације за малину. Иако се труди да буде прецизан, каже да то није увек могућно због људских нарави.

- Ако од неког Скандинавца, на пример, Швеђанина или Финца, тражите неки податак, он ће вам одмах саопштити тачну бројку, без резерве. А Срби и Чиланци, са друге стране, исти су у свом неповерењу, па ће тројица суседа који гаје малину пријавити три разлиита приноса – рекао је Фелипе Росас за „Политику”.

Г. Оташевић, Политика







Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Рекламирајте се на порталу Гласа западне Србије

Телефон: 032 347 001 | Мејл: redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 













 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 98.032.261 посета
Тренутно на сајту: 96 посетилац(a)