poštanska  - velika leva
close
banner-itembanner-itembanner-itembanner-item

Култно место које штити од невремена и несреће, а свети крст урезује се једном годишње

24/05/2020
image-gallery-item
Дрво запис, фото: РИНА
Крагујевац - Традицију обожавања дрвећа на наше просторе донели су још стари Словени, преци су је поштовали,

а у скоро сваком српском селу некада је постојало дрво које се називало светилиштем и било је централно место на ком су се људи окупљали. Ово сећање на прошла времена и даље се чува у срцу Шумадије, у селу Рамаћа.


"За време владивине Турака Срби нису смели да се моле у црквама и зато су то чинили испред дрвећа. То је било свето дрво у којем је био уписан крст, па се звало још и "запис". Урезани крст је стајао на западној страни, тако да онај ко стоји испред њега може да гледа према истоку, као према олтарском простору у цркви. Некада су се ту одржавала и суђења, јер се сматрало да човек не сме да лаже поред светог дрвета", рекла је за РИНУ, Ивана Ћирјаковић етнолог Народног музеја у Чачку.

Ивана Ћирјаковић етнолог Народног музеја у Чачку, фото: РИНА


Ова стара традиција се сачувала до данас, јер се у селима и даље у дрвеће једном годишње урезује крст и залива вином. Улога овог дрвета посебно је истакнута у време обележавња сеоске славе. На том месту чита се молитва и крећу литије, а након тога организовала се гозба. За "запис" се увек бирало родно дрво, па су кроз Србију то често шљиве, крушке, али и дрво храста.


"Сматра се да ово дрво штити село, људе и стоку од временскх непогода и било какве несреће. Оно се чува са посебном пажњом и сматра се грехом уништити га или посећи. Врло често се може чути да оног ко то учини чека божија казна. До Другог светског рата ова традиција је била веома заступљена, у току комунизма је прекинута, а поново се у наша села вратила деведесетих година", изјавила је Ивана.


Испред дрвета најчешће се налазе такозвани трпезари направљени од камена и дрвета, где су сељани остављали дарове. Колико је поштовано свето дрво говори и податак да се у Источној Србији не дира чак ни отпала кора, а уколико се сруши не помера се.


РИНА (ГЗС)

Свети запис у селу Рамаћа, фото: РИНА

drvo zapis ramaca

Podeli

facebooktwitterpinterestredditlinkedinwhatsappvibertelegrammail

Dodaj komentar

Ime i prezime
Komentar

Dodaj sliku

image-gallery
|
Dodaj linkclose
1+1=

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.

desna gif velika planeta sport do

locationŽupana Stracimira 9/1, Čačak

mailredakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com


Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.


Izrada: DD Coding

© Glas Zapadne Srbije 2025. Sva prava zadržana.