спречавању и лечењу шећерне болести. Група научних истраживача из Београда, Шимановаца и Новог Сада недавно је на Агрономском факултету у Чачку представила резултате свог рада у чијем се закључку вели да су највећу делотворност, уз најмање нежељених дејстава, показали препарати на основи листа коприве у боровнице.
У ово истраживање било је укључено 100 пацијаната који болују од дијабетеса типа 2 и анкета је трајала 21 дан. Они су, поред редовне терапије, коју је преписао лекар специјалиста, користили и препарате на биљној основи, уз савет доктора и фармацеута. Узорак су чинили пацијенти оба пола од 35 до 65 година, уз драговољни пристанак да попуне упитник где су тражени одговори: које биљне препарате користите, који сматрате најделотворнијим, које су вредности глукозе у крви пре и после примене препарата.
Они су поред редовне терапије употребљавали биљне препарате на основи хмеља, боровнице, коприве, маслачка, зеленог празилука и цимета. Исхрана пацијената обухватала је намирнице са смањеним процентом угљених хидрата и скроба. Гојазност је била пратећи проблем, поједини су имали генетских предиспозиција за шећерну болест, док је код осталих узрок био непознат.
Утврђено је да су пацијенти највише користили препарат са листом боровнице (90 одсто). Најмање са зеленим празилуком (10 процената), и хмељом (15 одсто), јер су показали извесна нежељена дејства, изазивали слабост и умор, повећање крвног притиска. Препарат од листа боровнице показао се као ефикасан и нису забележене никакве контраиндикације, а исто важи и за коприву.
Чај од коприве показао је високу ефикасност већ у првој седмици коришћења, отклонио је хронични осећај умора и исцрпљености. Такође, у спроведеној анкети препарат листа боровнице показао је значајно смањење нивоа шећера у крви и побољшање општег здравственог стања испитиваних.
Истраживачи у свом раду наводе и:
„Познато је више од 400 биљних врста које се традиционално користе у третману шећерне болести, али је само мали број добио научну и медицинску потврду о делотворности. Традиционални третмани биљем нису заступљени у развијеним западним друштвима, али неки од њих спроводе се у алтернативној медицини, или их пацијенти узимају као додатак терапији. Међутим, примена биљака је и сада главни начин лечења у неразвијеним земљама.”
Г. Оташевић, Политика / ГЗС
