Шљивићи на четири хектара узгајају боровницу која има одличан пласман на европском тржишту и просечну откупну цену од пет евра 



 
Шљивићи на четири хектара узгајају боровницу која има одличан пласман на европском тржишту и просечну откупну цену од пет евра
20.07.2021 18:26 | 0 коментар(а)



Чачак – Широм Србије све је више засада под боровницама, а ову биљку често називају и
Шљивићи из Чачка на четири хектара узгајају плаво злато, фото: РИНА

воћком будућности због квалитетног рода и добре откупне цене. Берба у нижим пределима је скоро завршена, док у брдовитим крајевима тек почиње. Младен Шљивић из села Мршинци под боровницом има површину око четири хектара и након пет година од кад је посадио прве стабљике може рећи да је успешно разрадио посао у ком учествује читава породица.

„Приноси су негде око 3,5 килограма по биљци, што у неким млађим засадима није случај, јер се количина рода мења из године и годину. Као и свако воће, колико се уложи толико се и добије, акод ове биљке најважнија је едукација како би имали рекордне приносе“, рекао је Младен за РИНУ.

Српска боровница је воћка будућности, фото: РИНА

За разлику од других воћара, произвођачи боровница немају проблем са потражњом њихове робе, а ни са ценом. Оно што је предност Шљивића кад је у пуитању пласман,  јесте што због надморске висине на род стиже мало раније и то када је на тржишту дефицит ове воћке.

„Цене боровнице варирају, стартна цена кренула је са неких шест евра, да би већ после завршила са 3,5 евра по килограму. У обзир се најпре узима просек цена који је око 5 евра по килограму. Зараде нису милионске, али једна вишечлана породица сасвим солидно може да живи ако се бави овим послом“, каже воћар из Мршинаца.

Боровница захтева велика улагања, фото: РИНА

Берачи боровнице могу да зараде око 300 динара по сату, у већини случајева ради се десет сати дневно и ако је боровница у пуном роду  дневно може да се убере око 60 килограма, а берба траје годишње око 20 дана.

Највише улагања иде у саму садњу боровнице јер су саднице изузетно скупе, али неопходно је уложити у систем за наводњавање и противградну мрежу.

„Старији засади морају да имају противградну мрежу јер дају велике приносе и морају се сачувати, јер су огромна улагања да би се род  ризиковао и препустио временским приликама“, каже Шљивић.

Српска боровница могла би уз малину да постане још један бренд наше земље јер је на иностраном тражишту изузетно тражена и препозната као изузетно квалитетна и укусна, због одличних географских услова за производњу.

Има одличан пласман на европском тржишту, фото: РИНА

„На европско тржиште иоде само прва класа и стандарди који се морају испунити су веома високи. Ми сарађујемо са ланцем немачких маркета и од неколико десетина воћара, након изненадних контрола и провера све стандарде испунило је само пет кандидата“, нагласио је Младен.

Из Мршинаца боровница највише иде у Немачку, а затим до Грузије, Русије и Италије.

 

РИНА / ГЗС









Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


cacak mrinci borovnica kvalitet izvoz

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 









 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 107.421.639 посета
Тренутно на сајту: 179 посетилац(a)