који су у гробовима живот даровавши (тропар Пасхе).
Драга браћо и сестре,
Васкрс је највећи хришћански празник, празник вере, живота и сваког благослова Божјег. Сва наша вера је у Васкрсу и Васкрс у вери. Отуда Свети апостол Павле, учитељ народа, кога слободно можемо назвати и највећим проповедником Васкрсења, Христовог и нашег, јасно каже: "Ако Христос не устаде, узалуд вера ваша", а одмах потом додаје: "Али је Христос устао из мртвих, те постаде Првенац оних који су умрли" (I Кор. 15, 17-20). Вера у Васкрсење Христово суштина је апостолске проповеди и учења, темељ Цркве, њеног богослужења и богословља.
У Светом писму, васкрсење је централна тема. О њему се говори као свеопштем васкрсењу мртвих на крају људске историје и Васкрсењу Христовом, предсказаном од старозаветних пророка (Пс. 15, 10), а утврђеном кроз проповед светих апостола (Дап. 2, 23-24).
Стари завет нам на много места говори о васкрсењу. О њему сведочи пророк Давид у Псалмима, многострадални Јов, пророк Јона. Нови завет је, са друге стране, сав у тајни Крста и Васкрсења Христовог. То нам потврђују свети јеванђелисти потресним описом последњих догађаја из Христовог живота који су се збили у Јерусалиму.
Први сведоци Васкрсења Христовог биле су жене мироносице (Мк. 16, 1-2), а потом свети апостоли и пуноћа ране Цркве. Њима се придружују ранохришћански мученици и сви потоњи мученици и новомученици, истински сведоци Васкрсења Христовог, као и Оци Цркве, који нам кроз свете саборе, кроз никео-цариградски Символ вере и кроз своје догматско учење оставише веру у васкрсење. Црква је сведок да је Христос са нама у векове (Мт. 28, 20).
Она то посебно сведочи Светом литургијом, која се врши у спомен "смрти и Васкрсења Христовог". У Светој литургији нам се кроз Свето причешће дарује Васкрсли Христос. Зато будимо деца Васкрсења! Живимо Васкрсењем Христовим и не дозволимо да нас, по речима Светог апостола Павла, ишта одвоји од љубави Његове (Рим. 8, 35)!
Велики руски старац, Свети Серафим Саровски, током читаве године је све ходочаснике у свом манастиру поздрављао речима: "Христос васкрсе, радости моја!" Да бисмо то духовно стање достигли, по речима Светог владике Николаја, "морамо својим животом целивати Распеће Христово, не ради обичаја већ као своје сопствено, и ране Његове као своје ране".
Са тугом и болом у срцу морамо рећи да данашњи свет не иде путем васкрсења већ више путем смрти и безнађа. Када то кажемо, имамо на уму податак да и у Србији сваке године умире по један велики град због смртности много веће него што је рађање. Тај податак је разлог за плач и ридање, али и аларм за узбуну. Мора се нешто учинити да се тај пут смрти заустави.
Чедоморство је свагда и свугде, па и у нашем народу, смртни грех који вапије небу. Престанимо убијати своју сопствену децу у утроби! И она имају право на живот и на васкрсење. Питамо се где су вајни "борци за људска права" да заштите најслабије, а то су још нерођена деца у утроби својих мајки.
Изиђимо, браћо и сестре, из земље греха и смрти, као старозаветни Израиљ из Египта, и Бог ће нас благословити сваким благословом духовним, да бисмо били Народ Бога Живога. Нека радосни плач новорођене деце надјача беспомоћне крике смрти! Нека Србија - и сав свет - поново постане велика Колевка! Вратимо се вери у живот, вратимо се Васкрсењу!
Драга браћо и сестре, Света Православна црква је наша духовна Мајка. Она брине о својој деци без обзира на то где она живе и распиње се са својим синовима и кћерима да бисмо сви заједно достигли Васкрсење. Радујмо се са радоснима и тугујмо са онима који тугују, носећи бремена једни других, јер ћемо тако испунити закон Христов (Гал. 6, 2)!
Данашњи свет је увелико прихватио другу философију, философију широког пута који води у пропаст (Мт. 7, 13). Хришћанске врлине покушавају се заменити привидним хуманизмом и лажном духовношћу Далеког истока. Све лажне религије и парарелигије, философије и лажне философије, идеологије и модерне митологије и саме робују смрти и људска бића осуђују на смрт уколико верују да је човек "биће за смрт", а не биће за живот вечни, поготово пак уколико подстичу људе на убиства и самоубиства, тренутна (у рату и у крвавим "мирнодопским" обрачунима) или продужена (разузданим живљењем у сваком пороку, особито робовањем дроги).
Живимо у времену када се зло покушава прогласити добром, а добро злом, грех пак, по речима Светог старца Пајсија Светогорца, нечим модерним и прихватљивим. Омладини се уместо примера врлине и честитости нуде идоли и антихероји, непослушност родитељима и одбацивање сваког ауторитета. Велика је одговорност Цркве, али и свих просветних институција ове земље, јер треба помоћи омладини да пронађе пут аутентичног живота и васкрсења.
Очински позивамо све оне који су се из неког разлога одвојили од Једне, Свете, Саборне и Апостолске цркве да се врате у њено окриље. Страшан је грех раскола и јереси. По Светим Оцима, ни мученичка крв га не може опрати. Опростимо једни другима ради Васкрсења и поново постанимо браћа у Светој цркви, јединој Лађи спасења!
Васкршњим поздравом поздрављамо сву нашу духовну децу у Отаџбини и расејању и молимо се да Васкрсли Господ свима дарује радост Васкрсења. Посебно поздрављамо наш народ на распетом Косову и Метохији, неодвојивом делу Србије, чије светиње су чувари не само српскога Православља него и хришћанства у Европи. Косово је било и остаће наше јер Бог није у сили него у правди и моћан је да нам врати оно што нам се на силу покушава одузети.
Нека са овим празником Васкрса васкрсне и Србија, и васцели српски род, како су говорили наши народни песници. Дај Боже да људи који воде и чувају државу буду надахнути духом Васкрсења и духом вере у победу добра над злом! Нека Васкрсли Господ, Победитељ смрти и Животодавац, дарује свако добро Своме народу, што ће рећи свему роду хришћанском и православном, и свим људима добре воље, да бисмо сви заједно предокусили радост будућег века, радост Васкрсења и вечнога живота!
ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
