Према предању, он је био први од седам ђакона, које су свети апостоли рукоположили и поставили на службу око помагања сиромашних у Јерусалиму. Због тога је назван архиђаконом. Живео је у грчким областима Римског царства и сматра се првим хришћанином који је страдао за Господа и зато се назива Првомучеником.

Сматра се да се страдање Светог Стефана збило годину дана после силаска Духа Светога на апостоле, односно исте године када се Исус Христ вазнео на небо.

Како каже библијско сведочанство, Свети архиђакон Стефан био је, као и дванаест великих апостола, надахнут силом Духа Светога. Чинио је многа чудеса, помагао људима и сва та његова добра дела помињу се у Светом Писму Новог Завета. Као и Христа, Стефана су лажно оптужили и ухапсили. После хапшења, уследило је суђење на коме је осуђен на каменовање до смрти. Према предању, последње речи Светог Стефана биле су: "Господе, не урачунај им грех овај".

Постоји и велики број народних обичаја везаних за данашњи дан, а најраспрострањенији је да се данас износи божићна слама из куће. Наиме, од давнина се веровало у њену чудотворну моћ, па се ова слама пажљиво скупљала и полагала на дрвеће, у торове и свуда где је требало подстаћи род и напредовање. Слама се износи најчешће у виноград и посипа испод чокота, ради бољег рода грожђа. Ставља се у гнезда да кокошке боље носе јаја и легу више пилића.

Зато се и данас задржао обичај да се ова, божићна слама на Стевањдан износи из куће и полаже на места где је домаћинима битно да имају напредка (у пољима, њивама, баштама...) Шта год да урадите са њом, народ каже, никако је не смете бацати, а према веровању, требало би да је уклоне жене и то ћутећи - да се не чује да Божић одлази!

Глас западне Србије