"Осма офанзива" горштака у Банат 



 

"Осма офанзива" горштака у Банат
06.11.2016. 11:03 | 0 коментар(а)



Седма деценија након колонизације горштака из Рашке области у Банат, универзитетски професор Драгољуб С. Живковић из Панчева, тада осмогодишњи дечак, у књизи "Воз без возног реда"

обелодањује тугу због растанка са завичајем, наде и зебње због пута у непознато, али и упорност и виталност "дођоша" да у равници пусте клицу и корење. У књизи је и списак 2.000 чељади у сеоби, до последњег прага и фамилије, који су се доселили из брда општина Нова Варош, Пријепоље, Прибој и Сјеница.

"Због немачких напуштених кућа и имовине, држави била потребна нова радна снага, пре свега у пољопривреди, а онда и у просвети, милицији, администрацији, политичком апарату власти. То је, без сумње, био основни узрок колонизације", пише професор Живковић.

По цичи зими и великом снегу, у фебруарау 1946. године, у општинске центре сливала се река планинаца у сукненим оделима и вуненим чарапама, са децом, старцима и нарамком ствари, чекајући по два-три дана да их војнички камиони превезу до Прибоја. Остављали су родна огњишта, своје прљуше, ливаде, успомене, гробове предака... У тој колони неповерљивих и ко зна колико пута преварених - било је и оних који су на обећане њиве повели по кравицу, "бушу", да деца имају млека.

"Од Прибоја се преко Краљева, Смедерева до Ковина и Мраморка путовало у вагонима за стоку, са нешто набачене сламе по поду.Три парњаче нису могле да вуку огромну композицију уз Шарган, па су они јачи и млађи пешке прегурали Шарганску пругу", одмотава аутор филм из детињства.

И као што су предњачили у агитацији да се крене у "равни Банат", партизански борци и чланови КП бирали су села за насељенике из свог краја, а затим прво за себе и своје најближе људе, борце и сараднике - најбоље куће, са имовином. Неки су куће и имања чекали све до 1952. године, а било је породица или појединаца који су се одмах или касније вратили у свој крај.

Чланови задруге "Златар" на убирању летине, фото: Новости

"Банат нас је дочекао без зиме и снега. Сточаре и земљораднике са Златара, Јадовника, Јаворја "нађоши" су сачекали са коњским запрегама и развозили до нових станишта у Мраморку, Ковину, Долову, делећи успут бели хлеб, сомун. У нашем крају све је било некако мање: и домаће животиње и бели хлебови из пекара завичаја и поседи наспрам тог огромног пространства њива", исповеда се Живковић.

У сусрету два света са различитим навикама и обичајима, "дођоши" су се у почетку тешко уклапали у живот староседелаца. Њихове радне навике и упорност помагале су им да преболе сеобу, а момци и дојучерашње јуришлије из партизанских битака, "у осмој офанзиви" падали су у загрљаје Банаћанки, Немица, Румунки, Мађарица, кућили на ораницама житнице.

"Због ратних прилика и недостатка школа у старом завичају, у први разред школе у Мраморку, ишли су ђаци од 8 до 11 година. Школујући се, "дођоши" су дали пет универзитетских професора, 48 официра ЈНА, од којих је више од 15 имало чинове пуковиника. Убрзо су колонисти били узданица у здравству, просвети, културно-уметничком друштву, посебно у задрузи "Златар", која је вукла развој Мраморка, многи су одлазили на чело фирми у околини и у Београду", сведочи проф. др Живковић на страницама књиге.

Покидане везе

"Нико никад није покушавао да обнови везе са завичајем. У Мраморку тврде да су заборављени у Рашкој области, а слично мисле и тамо. Ретки су сусрети иако су раздвојена браћа, браћа од стричева, читаве родбине... Морамо нешто учинити, а први покушај ће бити ускоро, при промоцији књиге у завичају", каже Живковић.

Универзитетски професор Драгољуб С. Живковић, фото: Новости

Оставка министра

"Расподелу имовине вршила је виша комисија под надзором министра пољопривреде у Влади Србије Сретена Вукосављевића, из Пријепоља. Међутим, када је тај честити човек видео какве се неправде чине у тим поступцима, напустио је комисију и њу су водили други људи", наглашава Живковић.

Новости/Д. Гагричић











Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 



























 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 71.556.777 посета
Тренутно на сајту: 66 посетилац(a)