"Потраживана имовина, далеко је мања од некада одузете имовине, па грађани заједно са црквама и верским заједницама, потражују само један мали део данашње државне имовине. Шумског земљишта држава има 1.000 пута више, пољопривредног најмање шест пута више, а грађевинског 30 пута више од онога што сви заједно потражују у реституцији", наводи се у саопштењу.

Како кажу, буџетски фонд за реституцију, формиран 2002. године, у последњих 10 године не бележи скоро никакав раст, а било какво увећавање јавног дуга Србије због реституције је апсолутно неприхватљиво за интересе грађана Србије, саме државе и потражиоце.

"Без обзира што је републичка Дирекција за имовину Републике Србије, пописала само око 35.000 хектара, Министарство пољопривреде је пре два дана омогућило јавни увид преко интернета, у скоро 20 пута више постојећег државног пољопривредног земљишта. Сваки грађанин од куће може физички видети најмање 600.000 хектара државног пољопривредног земљишта, као и да ли се земљиште обрађује, има ли нелегалне градње, које су културе засејане", кажу из Мреже и додају да је реално ускоро очекивати и објаву преко 1.350.000 хектара државног шумског земљишта.

Закључују да се у иницијативи достављеној Влади налазе и докази да су се досадашњој натуралној реституцији, у протеклих скоро 30 година, искључиво противили "учесници у озбиљним криминалним и монополистичким процесима који су негативни за буџет Србије и локалних самоуправа".

ГЗС/ Танјуг