На Атеничкој реци с краја XIX и почетком прошлог века жито је млело чак 17 воденица, а данас раде две од којих је једна чувеног доктора Бранка Петровића, интервентног радиолога и једна је од ретких у западној Србији која још увек меље.

Др Бранко Петровић, интервентни радиолог и кардиохирург, фото: ГЗС

„Воденицу је мој деда 1939. године из неког пређашњег стања где слике нема, претопостављам да је била дрвена, као и све тада преуредио у овај велики нетипичан за воденице у то време”, објаснио је др Петровић.

Некада су поточаре у овом подјеличком крају хлебом храниле стотине породица.
„Из драгачевског краја преко Јелице, долазио је кукуруз на млевење, али временом се променила комплетна ситуација, ова воденица постаје воденица најбоље локације најближа граду, од центра Чачка на свега три километра", казао је он.
Медицина је др Петровићу велика љубав, а поточара са каскадама и радни крај важан део његовог живота.

„Мој отац није радио у воденици, а ја јесам кад није било воденичара у неком тренутку. Желим да та воденица остане, ако дочекам пензију, активираћу се у рад ове воденице", закључује Петровић.

Брачни пар Величковић више од деценије ради у воденици доктора Петровића, кажу да људи долазе из читавог Моравичког округа, а приче које смо сви слушали у детињству никако нису истините, јер ово двоје људи услед великог посла неретко и преноће на радном месту.

Поред производње брашна, воденице су некада уз цркву и школу сматране најважнијим објектом у насељу, а често су им приписиване и мистичне моћи.

Прилог емитован у вестима Б92:

ГЗС