Рабаџије Милан и Милојко уз помоћ волова извлаче тешка дрва са неприступачних падина Златибора 



 

Рабаџије Милан и Милојко уз помоћ волова извлаче тешка дрва са неприступачних падина Златибора
15.07.2020 09:05 | 0 коментар(а)



Чајетина - Нигде као у Србији не можете чути звуке воловске запреге, меденице,
Један од најпознатијих рабаџија Милојко Удовичић звани Шиш/ Фото: РИНА

секире или моторне тестере као у густој златиборској шуми села Јабланица, где се рабаџилуком још по која кућа бави. Уместо тешке механизације, са својим воловима рабаџије овог лета извлаче прве трупце у јако тешким условима. За Милојка Удовичића Шиша (65) и негов пар волова посао рабаџије и ако је тежак, злата је вредан, поред тога што мора пазити на себе мора и на волове који су у овим селима као чланови домаћинства, преноси агенција РИНА.


„Важно је да смо ми здрави и живи. Ово је наша свакодневица, по нелико пута идемо у шуму у току дана, у завистности где се она налази, да ли је у страни или на равном. Мораш умети да управљаш воловима чуваш и себе и њих да им не пребијеш ноге, мораш знати поставити бионе, радити са тестером. Када сакупиш дрва, мораш добро их вежеш, равномерно распоредиш тежину како би волови могли да повуку. Онај ко жели постати рабаџија мора бити у доброј кондицији, и у ове у планину не може кренути без инфузије, а то је за нас горштаке ракија која нас покреће, наравно у ограниченим количинама", казао је Удовичић за РИНУ.

У зависности од терена добар пар волова може да повуче преко 5 кубика грађе, Фото: РИНА


Гоћко и Лаћко пар волова који су за кратко времене постали узданица газди Милану Дидановићу, и за које препреке нема да из шуме са најудаљених тачака извуку пет кубика грађе у једној тури, било да је киша, снег или врућина.


„Добри волови се обучавају од малих ногу, кад прерасту снагу им не може обуздати. Када уђеш у шуму волови морају знати за команде да слушају као ђак кад оде у школу, да не би дошло до неке повреде или несреће, ми са нашим запрегама долазимо до најудаљенијих тачака. Сада је остало је нас неколико што имамо волове, зарађујемо крвав динар. Радимо услужно за газде по Златибору, али је још боља зарада кад ми продајемо", рекао је Дидановић.


Да на најмлађима свет остаје, својим примером показује Миланов син Милош, један од ретких у Србији који на овакав начин зарађује џепарац.


„Значи ми да сваки динар да донесем у кућу, за школу, а успут помажем оцу да му олакшам колико могу", казао је Милош, један од најмлађих рабаџија у Србији.


Колико је овај занат био популаран у златиборском селу Јабланица, говори и податак да је свака кућа је имала по један пар волова, чиме је се мерила имућност домаћинства, данас има можда пар кућа у селу које чувају овај занат од заборава.


„Имате ону стару приповетку за рабаџије. Знате ли ко је најцрњи на свету: Гавран, није црњи је миражџија, а од њега још црњи рабаџија", закључио је Шиш, али кроз шеретски осмех.


У част овим вредним и часним златиборским горштацима, традиционално се организује вишебој у Јабланици, у ком се одржава такмичење повлачењу балвана са воловима која је главна атракција.


„Рабаџији, чобанчету, војнику и сирочету увек подај нешто", поручио је Удовичић.


РИНА (ГЗС)







Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


RABADZIJE DIDANOVIC ZLATIBOR RABADZILUK

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 

















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 88.822.674 посета
Тренутно на сајту: 241 посетилац(a)