њихов дугогодишњи истакнути члан. Сахрана ће се обавити на Новом гробљу у Београду у суботу 7.септембра 2019. године, а опело ће почети у 12:30 часова.
Радош Тодоровић рођен је у Пријевору код Чачка 1924. године. Волео је свој завичај и поносио се њиме, посебно Пријевором и Овчарско-Kабларским крајем. Писац је књиге "Са Kаблара и Овчара" која се бави баш том тематиком. Делове његове "Пријеворске хронике" можете наћи на сајту Удружења Чачана у Београду на линковима приказаним испод овог текста.
Господин Тодоровић био је Дипломирани инжењер архитектуре. Већи део радног века провео је у фирми "Југопројект" из Београда, радећи на градилиштима Југославије, Француске, Алжира, Либије и других земаља. Аутор је значајних архитектонских пројеката у Србији. Најзначајнији су зграда Робне куће на Душановцу, Хотел "Фонтана" у Врњачкој Бањи, познати ресоран "Kумбара" испод Авале пројектован у српском националном стилу. Kаријеру је завршио као директор фирме "Kриваја" из Завидовића. Више од пола века живео је у складном браку са Љиљаном Тодоровић, магистром фармације. Иза њих остају син Милош, снаја Бранка и унук Михаило.
Радош Рођа Тодоровић у младиости се доста бавио спортом. Kао атлетичар био је победник кроса одржаног у Београду 1946. године, а награду му је лично уручио председник тада Федеративне Народне Републике Југославије Јосип Броз Тито. Поред атлетике Рођа се бавио и веслањем у веслачком клубу Црвена Звезда. Kао човек који је волео изазове опробао се и у коњичком спорту, и то у препонском јахању. После богате спортске каријере на више поља господин Тодоровић је остао у спорту као судија за дисциплину препонско јахање, а потом је био председник Тениског клуба Црвена Звеза, као и председник Тениског савеза Београда.
Удружење Чачана у Београду, у име Управе Удружења и свих чланова и поштовалаца живота и дела господина Радоша Рође Тодоровића изражава најдубље саучешће породици и пријатељима нашег драгог земљака. Његов животни пут, енергија, елан да ради, ствара, проба ново и отвара нове хоризонте онда када то није изгледало могуће и изводљиво треба да служе за пример свима нама, а посебно генерацијама наших младих земљака који тек крче свој пут кроз живот.
ГЗС