Мало ко у овом граду, још мање у Србији, зна за његову улогу у обнављању Краљевине Србије.

Родом из ариљског села Поглед, по професији правник, угледни политичар, пријатељ и кум династије Обреновић, Алекса Ђ. Поповић (1844–1915) после пет векова вратио је краљевску круну на српски владарски престо. На његову иницијативу Скупштина Кнежевине Србије, којом је председавао као посланик Напредне странке, кнеза Милана Обреновића прогласила је, како је тада говорено, "првим краљем после Косова", а Србију у краљевину.

"Србија ти, ево, с правом подноси круну, коју је Немања снажно свио, коју су Милутин и Душан сјајношћу обасули, коју је Лазар мученичким крстом прекрстио. Од ове светиње нема веће”, званично је марта 1822. Поповић обавестио Милана Обреновића да га је парламент прогласио краљем.

Историјска литература није запамтила по којој линији су Алекса Ђ. Поповић, који је Скупштином Кнежевине Србије председавао у два мандата, и Обреновићи били кумовски везани, тек познато је да су били веома блиски.

 - Захваљујући његовом залагању, Милан Обреновић је 1880. потписао решење којим се Ариље проглашава за варошицу - прича Александар Савић, аутор изложбе "Ужичани у врху власти Србије и Југославије 1815–2015", коју је Историјски архив из Ужица приредио претпрошле године.

Недуго пошто је кума прогласио краљем, Поповић је ухапшен и стављен под судску истрагу због наводне проневере новца пошто је банкротирала француска фирма која је требало да изгради нову српску железницу. Тада је разрешен свих државних функција, али оптужница против њега није доказана.

- После тога бавио се трговином, а 1889. при Окружном ужичком суду постао је првозаступник - адвокат, и то је био до смрти - додаје Савић.

Поповић је био један од акционара и иницијатора изградње хидроцентрале на Ђетињи, пред којом је мермерна плоча у које је уклесано његово име. Био је и акционар ткачке радионице.

Маја 1899. Поповић је организовао дочек Милана и Александра Обреновића, који су дошли у Ужице да обиђу градњу хидроцентрале. Младог престолонаследника, Алексиног кумчета, Ужичани су звали кумом централе.

Алекса Ђ. Поповић је потписао 200 позивница следеће садржине: "Приређивачки одбор за дочек Његовог величанства, нашег преузвишеног краља и господара Александра Првог и Његовог величанства славног краља Милана, учтиво вас позивам да изволите доћи на Свечану вечеру банкет у Двору њихових величанстава у згради гимназије."

После Миланове смрти 1901, престолонаследника Александра и његову мајку краљицу Наталију, Поповић је угостио 1901. у својој кући у Ужицу.

Зачетник туризма на Златибору

Као задужбину Ужицу, у спомен свом брату Гаврилу, Алекса је подигао чесму пред црквом Светог Ђорђа у Ужицу. Приписане су му велике заслуге за изградњу санаторијума на Златибору. Сматра се и зачетником туризма на Златибору - у селу Рибница је први подигао туристичке објекте и штампао прве златиборске разгледнице.

Извор: Блиц, Владимир Лојаница