Пројектом Међувршје, у наредне три године 18 градова и општина у сливу Западне Мораве смањује ризике од поплава 



 
Пројектом Међувршје, у наредне три године 18 градова и општина у сливу Западне Мораве смањује ризике од поплава
04.02.2020 15:13 | 0 коментар(а)



Чачак - Први састанак у овој години, градова и општина у сливу Западне Мораве, по основу потписаног
Пројект Међувршје пример добре сарадње 18 градова и локалних самоуправа,Фото:ГЗС

Споразума о сарадњи, потврда да је формирање овог Удружења добар пут за прве кораке које су започели 18 градова и општина у правцу формирања заједничке службе за смањење ризика, каже Милан Бојовић, помоћник  градоначелника града Чачка.

Милан Бојовић, помоћник градоначелника града Чачка, Фото: ГЗС

На првим заједничким састанцима,  једна од основних тема  било је  чишћење језера у Међувршју као пример како би се решавањем проблема у једној локалној самоуправи могло утицати на смањење ризика од поплава на територији других општина које се налазе узводно и низводно од језера. Према подацима које смо добили, у језеру Мешувршје има 150 милиона кубика муља, ово је пример добре праксе  и овај састанак је организован у циљу презентације пројектног задатка “Међувршје”.


Милан Радуновић, учесник у припреми пројекта Међувршје,  Фото: ГЗС

Пројектни задатак “ Међувршје “ прихваћен је од стране заједничке мађарско српске комисије задужене за реализацију билатералног споразума између Мађарске и Србије , каже Милан Радуновић, учесник у припреми пројектног задатка “ Међувршје”.

“Пројекат у првој фази подразумева снимање стања воде и муља, у другој фази чишћење и одношење као и каснију прераду тог муља до спаљионице. У оквиру овог пројекта, анализом тренутног стања језера Међувршје констатовано је да језеро не врши основне две фукције, због којих је и изграђено, а то је производња  електричне енергије јер је услед муља знатно смањена, а друга је смањена способност језера да прихвати бујичне воде Западне Мораве и њених притока”, каже Милан Радуновић, учесник у припреми пројектног задатка.


Услед ових проблема изазваних муљем, дефинисан је посебан сегмент овог пројекта, који се односи на информациони систем који би имао сврху да мери и интегрише те општине , односно их информише у случају бујичних вода, а исто тако да информише и саму брану како би испустила воду и како би се спречило плављење  иза бране, додао је Радуновић.

“Данас је дискусија била врло корисна, а у оквиру Канцеларије за јавна улагања доста тога је урађено и очекујем да све то води ка доградњи информационих система, модела, мерења што ће допринети уређењу језера Међувршје као и развоју туризма, а првенствено спречавању поплавних таласа”, каже  Радуновић. Он је додао да је преко 75 одсто језера захваћено је муљем, који  садржи тешке метале па се може сматрати да је вода прилично затрована.

“Око 17 милиона кубних метара муља је огромна количина, језеро се налази између магистралног пута и планина па ће уз помоћ пловног багера бити вађен муљ који ће , пловним објектом бити транспортован, након сушења,  на локацију система за пречишћавање вода. Узимамо искуство из Мађарске, у чишћењу језера Балатон. Након прераде муља , идеја је да се добије компост и да на истој локацији буде спаљионица , односно когенерација производње топле воде и струје. Груби прорачуни који су рађени са компанијом која ради чишћење Балатона јесте да нам је неопходно три године за чишћење “, каже Радуновић. Он сматра да то јесу огромна новчана средства које је мађарска  Влада дала граду Чачку за израду инвестиционе документације без које не може да се приступи финансирању наредне фазе”, каже Радуновић.


Сандра Недељковић, заменица директора Канцеларије за управљање јавним улагањима, Фото: ГЗС

Споразум о заједничком деловању и смањењу ризима у сливу Западне Мораве резултирао је  састанком координатора, 18 јединица локалне самоуправе који се заједнички боре на превентиви , будућем реаговању и обнови у случају да се нека опасност деси, рекла је Сандра Недељковић, заменица директора Канцеларије за управљање јавним улагањима.

“Данашњи састанак је посвећен пројекту и пример колико је битна међуопштинска сарадња. Пројекат се развио на територији града Краљева, препознат је да треба да се прошири и да се дорпринесе  отпорности целог слива Западне Мораве и градова и општина који се налазе на овој територији. Све активности које смо радили кроз имплементацију Националног програма управљања ризиком од елементарних непогода, у претходних пет година ,видимо спремност локалних самоуправа и градова са сами креирају и планирају будуће пројекте. Овај састанак је доказ да локалне самоуправе преузимају одговорност да се саме штите , да не чекају националне институције и врше мере активности да би биле безбедне од опасности”, додала је Недељковић.

Средства ће  обезбедити  мађарска Влада, а процењена вредност Пројекта је три милиона евра. Канцеларија је започела активности информационим системима,  постављањем пет мерних станица у Чачку, у подсливу Дичине, Чемернице, тако да ће систем превентиве трајати.

Недељковић је подсетила да је некада управо овде био најбољи систем цивилне заштите, у бившој Југославији који су копирали у читавом свету.

"Наша обавеза је да унапредимо систем , на темељима старог система који смо некада имали, наставимо унапређење. Чачак је један од градова, поред Краљева, Крушевца и Новог Пазара који има изграђен систем цивилне заштите и спроводи све оне обавезе које су у складу са Законом о смањењу ризика", закључила је Недељковић.

 

 

ГЗС







Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


medjuvrsje primer dobre prakse projekat gradonacelnik cacka medjuvrsje

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 



















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 92.571.465 посета
Тренутно на сајту: 83 посетилац(a)