Дарка Јевремовића са најсавременијим упутствима за гајење високожбунасте боровнице.

У књизи која ће светлост дана угледати у штампарији Графопринт у Горњем Милановцу, аутори су се трудили да изложе сва актуелна достигнућа из области технологије гајења, заштите и прераде боровнице, воћне врсте која је у последњих 15 година доживела праву експанзију у свету и у нашој земљи.

У уводном делу књиге, аутори су се осврнули на развој боровничарства у нашој земљи и чињеницу да се са свега пар хектара екстензивних засада са почетка овог века, ова воћна врста сада гаји на око 2.500 хиљаде хектара, углавном интензивних засада. У овом делу је посебно истакнуто да је први (и најбољи) комерцијално значајан засад високожбунасте боровнице у Републици Србији, подигнут код власника Љубише Милијановића у селу Ступчевићи код Ариља.

Засад је подигнут 2006. године у оквиру пројекта „Увођење плантажног гајења боровнице у општини Ариље (у оквиру малих и средњих предузећа и предузетништва” финансираног од стране УСАИД-ИРД. Пројекат је израдио и водио аутор ове публикације, др Александар Лепосавић, у то време дипломирани инжењер агрономије. Захваљујући поштовању свих прописаних технолошких операција за припрему и заснивање засада, као и његовог каснијег одржавања, просечни приноси који се остварују у овом засаду су на нивоу светских рекорда и у 2019. години су износили преко 28 t/ha.

У монографији се наводи да је за заснивање 1 хектара савременог засада боровнице у нашој земљи потребно издвојити 44.175,00 евра због чега су аутори у књизи указали на нове изазове са којима се сусрећу одгајивачи у нас, нарочито када је реч о сортама, начињу гајења и заштити засада.

Уважавајући нове захтеве савременог света, у монографији је посебна пажња посвећена производњи боровнице у органском поступку, којим се у великој мери искључује употреба синтетичких ђубрива и пестицида, као и гајењу ове воћне врсте у полузаштићеном и заштићеном простору чиме се под контролом држе утицаји спољне средине, биљне болести, корови и штеточине.

Пошто се 80 одсто годишње производње у Србији извезе као свежа роба, значајан део текста посвећен је берби, транспорту и паковању како би се добио хигијенски исправан производ, врхунског квалитета, нарочито ако се зна да плодови боровнице из наше земље стижу на најзахтевнија тржишта Европе, Русије и других делова развијеног света.

Лепосавић и Јевремовић дају и упутства за прераду плодова боровнице у веома тражене производе, и код нас и у свету, као што су компот, слатко, џем, сок, сируп, колачи и смрзнута теста.

Уз напомену да су у књизи синтетизована научна и практична знања из земље и света, аутори у предговору студије наводе да је она намењена младим научним радницима, стручњацима у производњи, студентима основних, мастер и докторских студија, али су у потпуности уверени, да ће најкорисније послужити младим робним произвођачима ове племените воћне врсте. Због тога су на подкорици монографије под називом „Боровница - технологија гајења, заштите и прераде” написали да је са поносом штампана у Србији!

ГЗС