Данас је најрадоснији православни празник, Дан Христовог рођења 



 


Данас је најрадоснији православни празник, Дан Христовог рођења
07.01.2016. 11:04 | 0 коментар(а)



Српска православна црква и њени верници славе данас Божић, дан рођења Исуса Христа, који се 7. јануара празнује по старом, Јулијанском календару.



Божић се празнује као успомена на дан рођења Исуса Христа, то је празник рађања новог живота, празник деце и детињства, празник родитељства и породице, и обележен је бројним обичајима који имају један основни смисао - да се сачува и увећа породица и имање домаћина.

Од Божића почиње хришћанска ера, и од тог дана хришћански народи рачунају године. Будући да у Новом завету не стоји када се тачно родио Исус, први хришћани нису славили Божић, него само Ускрс.

Божић се почео славити у Риму у 4. веку (у изворима доказана година 336.), када је у време цара Аркадија уведено да се Божић празнује одвојено од Богојављења и да се празнује 25. децембра по новом, Грегоријанском календару (или 7. јануара по старом, Јулијанском календару).

До данас није јасно зашто се Божић слави баш 25. децембра, али преовладава мишљење да је почео да се слави тог датума јер се на тај дан, у тада још већински паганском Риму, славило рођење бога Сунца, Сола, па је Црква у жељи да потисне тај пагански празник тада почела да слави рођење Исуса Христа.

Да би се хришћани достојно припремили за Божић установљен је пост од 28. децембра до 6. јануара увече (односно од 15. новембра до 24. децембра), који није тако строг као Ускршњи. Међутим, Божић, ма у који дан пао, мрсни је дан.

Фото: Мондо

Божић се празнује три дана.

Први дан Божића је увек 7. јануара. На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима, а по предању, пуца се из пушака и прангија и објављује се долазак Божића и Божићног славља.

Домаћин и сви укућани облаче најсвечаније одело, и одлазе у цркву на јутрење и Божићну литургију. После службе у цркви се прима нафора и прво се она узима на Божић.

Људи се поздрављају речима: "Христос се роди!" и отпоздрављају: "Ваистину се роди!" Овако се поздравља и говори све од Божића до Богојављења.

Када домаћин дође кући из цркве, поздрави све укућане, они му отпоздраве љубећи се међусобно и честитајући једни другима празник.

На Божић, рано пре подне, у кућу долази специјални гост, који се обично договори са домаћином, а може бити и неки случајни намерник, и он се посебно дочекује у кући, и зове се положајник.

Положајник поздрави дом Божићним поздравом, љуби се са укућанима и одлази код шпорета. Отвара врата на шпорету или пећи, раније на огњишту, џара ватру и говори здравицу: "Колико варница, толико срећица, Колико варница толико парица (новца) Колико варница толико у тору оваца, Колико варница толико прасади и јагањаца, Колико варница, толико гусака и пилади, А највише здравља и весеља, Амин, Боже дај’’.

Домаћица после тога послужи положајника, и дарује га неким прикладним поклоном.

Положајник симболички представља оне Мудраце који су пратили звезду са Истока и дошли новорођеном Христу на поклоњење. Он је човек, који на Божић, и за целу наредну годину доноси срећу у кућу.

За време Божића посебна пажња се поклања житу, односно последњем пожњевеном класју од чијег су жита некада спремани обредни хлебови.

Шта ваља радити, а шта не

Обичај је да се на први дан Божића не иде у посете. Ако на Божић пада снег верује се да ће година бити родна, а никако не ваља ни за људе, ни за стоку, ни за летину да на Божић буде југовина или киша. Добро је на Божић, после ручка, отпочети неки рад. Верује се да ће људи тада бити вредни и да ће им послови ићи од руке. За време Божића не дају се ствари из куће, нема вересије. Људи се мире и праштају једни другима.

Тако рано ујутро на Божић, домаћица замеси тесто од којег пече погачу, која се зове чесница. У њу се ставља метални новчић - златни, сребрни или обични, одозго се боде гранчицом бадњака, и та чесница има улогу славског колача на Божић. Када чесница буде печена, износи се на сто где је већ постављен Божићни ручак. Такође, практиковало се да се вода која се користила за прање суда у којој је мешена чесница користи се за заливање воћки, јер ће тако боље родити, или се, у градским условима, њоме залива саксијско цвеће, да лепше цвета. Тесто које остане на рукама домаћице после мешења чеснице такође се ставља на воћке, да би дале више плода.

Због добробити и благостања се спрема и печеница, а домаћини су за Божић секли најпре леву плећку, негде и главу, део од ребара и срце. Срце се секло на онолико делова колико у кући има укућана, и сваки члан породице прво поједе по парче срца.

Када сви стану за сто, домаћин запали свећу, узима кадионицу, окади иконе, кандило и све присутне, преда неком млађем кадионицу који кади целу кућу. Уколико неко зна пева божићни тропар, а ако не, чита се "Оче наш" наглас.

Кад се молитва заврши приступа се ломљењу чеснице. Чесница се окреће као славски колач, прелива вином и на крају ломи. Она се ломи на онолико делова колико има укућана. Онај ко добије део чеснице у којој је новчић, по народном веровању, биће срећан целе те године.

Када се заврши ломљење чеснице, укућани једни другима честитају празник и седају за трпезу.

Извор: Мондо

 









Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Рекламирајте се на порталу Гласа западне Србије

Телефон: 032 347 001 | Мејл: redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 











 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 123.879.071 посета
Тренутно на сајту: 159 посетилац(a)