за смештај социјално угрожених особа где се може збринути по седам породица, а поседују и одељење за смештај старих лица који може да смести 50 корисника.

„Дом се налази на Савинцу 2,5 километра од Пожеге, у бившој болничкој згради која је адаптирана. Тренутно имамо 50 корисника, с тим што понекад по налогу ресорног министарства, у ванредним или ургентним околностима поступамо по скраћеном поступку и можемо да повећамо капацитет за 5 до 10 посто. Покривамо подручје Пожеге, Косјерића, Ариља, делимично Ужица, али нам долазе и корисници из других општина. Сви потенцијални корисници достављају захтев који мора бити по принципу добровољности, а онда се доставља медицинска документација. Ми примамо сва старија лица разних категорија, покретне и непокретне особе, једино немамо услова за психијатријске болеснике. У тиму који одлучује о поднетим захтевима имамо доктроку и стручне раднике. Поступамо и у ургентним случајевима, на пример ако старо лице нема никог ко ће о њему да брине, с тим што по налогу надлежног министарства корисници попуњавају и образац у коме се изјашњавају да ли желе да буду смештени код нас или у приватним домовима који су изједначени”, рекао је директор Центра за социјални рад Пожега Ђурђе Раковић.

Директор је истакао да се у зградамо које се налазе у њиховом поседу обично смештају лица без примања, без могућности да реше проблем становања, разведени, самохрани родитељи, инвалидна лица…

„Општина Пожега има 29.000 становника, али се бележи негативан природни прираштај. У стању социјалне потребе је око 10 посто грађана. Сталне социјалне помоћи даје ресорно министарство, док Центар за социјани рад врши обраду и доставу документације. Имамо 145 корисника сталне социјалне помоћи. За једнократна давања општина Пожега опредељује око 9 милиона динара годишње, за огрев, лекове, лечење корисника, превоз деце. Нама су два стуба на које се ослањамо ресорно министарство и локална самоуправа. А како су оценили наш рад говори и податак да смо добили лиценцу за домску установу”, истиче Раковић.

ГЗС