ступа у поступак приватизације. Реч је углавном о колективима са већинским државним власништвом и они ће бити приватизовани по новом Закону (из августа 2014) при чему је Министарство најавило да ће процедура да буде завршена до средине 2020. године. То је, дакле, завршница промене власништва у Србији. Међу тим друштвима, за која је наведено да су у „поступку анализе и припреме јавног позива”, јесте и Фабрика резног алата из Чачка.

Јуна ове године, Милан Видаковић, генерални директор ФРА, саопштио је за „Политику” да колектив у том часу има 570 запослених, да и обавезе и капитал износе по око 36 милиона евра. То је предузеће са већинским државним капиталом (57 одсто), док 43 процента држе мали акционари и ово је последња чачанска фабрика коју држава ставља на купопродајни списак.

Како је текла приватизација у чачанском крају, започета 1991. по једном, настављена 2003. по другом и завршава се на крају ове деценије по трећем закону о промени власништва? Шта се догодило радничкој имовини у том међувремену? Глас западне Србије представиће у неколико текстова податке о томе користећи, поред званичних докумената, и дневничке записе дописника „Политике” из Чачка.

Градска управа за локални економски развој, новембра 2013. припремила је извештај о приватизацији у чачанском крају, који је уврштен у материјале за седницу Скупштине града. У том документу испраћена је судбина скоро свих друштвених колектива у овом граду, основаних у време комунизма или још раније, у Краљевини Југославији.
Ту стоји да су, према подацима Агенције за приватизацију која је расформирана (јануара 2016.) по обављеном послу, од 60 друштвених предузећа у Чачку продата 32:
„Путеви”, Радио Чачак, „Графопромет”, „Семе продукт” (касније проглашен стечај па обустављен)”, „Хидроградња инжењеринг”, „Чачански глас”, „Житопромет” (стечај, па продаја из стечаја, данас не ради), „Шумадија транспорт и одржавање”, „Југопревоз угопромет”, „Морава”, „Пројектни биро”, „Стари град”, „Фабрика опруга” (касније стечај), „Аутопревозтурист”, „Аутопревоз”, „Литопапир”, „Бетоњерка”, „Дуван”, „Урбанпројект”, „Градекс”, „Шумадијалек” (затворено), „Исхрана” (касније стечај), „Партизан – текстил” (касније стечај), „Агрострој” (проглашен стечај по обустављен), „Агенцијски послови”, „Чачак филм”, „29. новембар”, „Графичаркомерц” (стечај), ЦЕР, „Напредак”, „7. јули” и „Механизација”.

У стечај кроз банкротство пало је 21 предузеће:

„Милутин Стојић”, „Коника”, „Црвени сигнал”, „Ветеринарска станица”, „Чачак промет”, „Енипекс”, „ПИК маркетинг”, „Пољопромет”, „Сточар – комерц”, ТВ Чачак, „Нискоградња – Чачак пут”, „Фунги воће”, „Технос”, „Сточар”, „Партизан – металпромет”, „Партизан – прехрана” „ФХ Божо Томић”, „Чачанка”, „Динар промет”, „Хидроградња – грађевинска оператива” и „ПКС – Латекс – ХЛЦ”.

У поступак реструктурисања уведена су два предузећа – ФРА (касније проглашен стечај па обустављен) и „Слобода апарати” (никад није приватизовано, стечај).

На тржишту капитала продато је пет друштава: „Хидроградња – промет”, „Просвета” (касније стечај) „Гранит” (касније раскинут уговор), „Хладњача”, и „Аутосервис” (проглашен стечај па обустављен).
Неопходно је објашњење за напомене у заградама, оне да је у неким примерима стечај проглашен па обустављен. Стечајни управници кажу нам да се то догађа у два случаја: или због реорганизације стечајног дужника, или продаје дужника као правног лица и то предузеће наставља да ради под истим називом.

Међутим, у наведеном спису Градске управе за ЛЕР има више непрецизности. Најпре, „Хладњача” није продата на тржишту капитала, већ на аукцији Агенције за приватизацију, 18. децембра 2003. Исти је случај са „Просветом” која је приватизована на аукцији (11. октобра 2007). 

Даље, није наведено да су на аукцијама Агенције продата још два чачанска предузећа,„Атомска бања” (5. септембра 2008) и „Хидроградња промет” (26. децембра 2003).
Даље, постоји још мноштво овдашњих колектива који су такође приватизовани, са овом или оном судбином...

Робна кућа „Стјеник” у центру Чачка, фото Г. Оташевић

Тако, рецимо, Акцијски фонд Републике Србије био је већински власник „Стјеника”, а тај пакет држава је преузела још крајем прошлог века. Тако су по проспекту из 2005. ситни акционари имали 28,49, Акцијски фонд 55,89, ПИО фонд 10,00 док је друштвени капитал (акције у отплати) био 5,62 одсто ове трговинске куће. Предузеће је својевремено имало 1.600 запослених и 140 малопродајних објеката а највећи део је продат, укључујући и робну кућу у средишту Чачка (у извршном поступку).

Предузеће „Партизанка АД”, у чијем поседу је била истоимена робна кућа такође у центру Чачка, пало је у стечај половином прошле деценије и простор је продат из стечајног поступка.

Багерско предузеће „Слога” (48) радника приватизовано је 8. септембра 2005. јер су нови власници, Предраг Продановић и Миљко Радовић најупре у јуну на берзи купили радничке акције (40 одсто) а затим у септембру и државни пакет (52 процента).

„Мала Бањска” из Жаочана, после неуспеле приватизације, пала је у стечај па је Агенција за приватизацију ово предузеће, чија је имовина била процењена на тадашњих 38 милиона динара, продала касније непосредном погодбом.

Фабрика слада у Чачку (67 радника) прекинула је производњу 15. марта 2010, имовина је била под хипотеком Пореске управе, запослени су отишли по социјалном програму. Фабрика је почела да ради 1977. године са најновијом увозном опремом која је плаћена 26 милиона марака. Данас више не ради ни некадашња пивара у индустријској зони. Ту се до пред крај прошлог века кувало добро пиво и квас уз то, затим је погон претворен у пунионицу БИП- овог пва које је довожено из Београда а напослетку у мали дистрибутивни центар већ флашираног БИП – а. Данас ни тај центар не ради, а цео систем БИП -а је у стечају, а ради само један део у еограду који је издат у закуп. Осамдесетих, фабрика пива БИП – а и сладара у Чачку имали су 327 запослених.

У марту 2015. турска Халк банка купила је Чачачнску банку (390 запослених) и исплатила 10,1 милиона евра за пакет од 76,74 одсто акционарског капитала.

Једно од, по капиталу, веома вредних чачанских предузећа, ПИК „Чачак” (292 милиона динара) приватизовано је тако што су неисплаћене зараде радника из 1990. и 1991. године судском пресудом претворене у акције (56,12 одсто власништва). Они су то 2004. године продали на Београдској берзи и већински влсник фабрике постао је Славиша Пурић из Београда („Слап група”). Остао је део од 43,88 одсто капитала који је по облику био друштвени, и то је на аукцији Агенције, 16. новембра 2007, купила Пурићева ћерка. Данас је то једна од најуспешнијих фабрика на овом подручју, са новим власницима и под називом „Чипс веј”.

По старом Закону о приватизацији у руке запослених прешла је Хемијска индустрија „Први мај” (232 запослена, капитал од 274 милиона динара). Комплетна имовина била је подељена на укупно 33.324 акције, које су емитоване од 1992. до 1999. Од тога, Акцијски фонд је имао 15,21 одсто, ПИО фонд 9,96, друштвени капитал је био 14,66, док су тадашњи и бивши радници дошли у посед 60,17 процената акција. Њихове акције купио је 2004. на Београдској берзи Милосав Кнежевић и ускоро постао већински власник. Августа 2016. Привредни суд у Чачку прогласио је банкротство „Првог маја”.

Рудници магнезита „Шумадија” у чачанском крају запошљавали су осамдесетих 1.800 радника као самостално предузеће са шест погона, да би касније постали радна једница краљевачког „Магнохрома”. Ту велику индустрију купио је 2006. индијски бизнисмен Прамод Митал („Глобал стил”) али је посао убрзо пропао, па је 2016. „Магнохром” отишао у стечај. Претходно је рудник РГИ из Брђана иступио из „Шумадије” па 2006. пао у стечај. Августа 2018. нови власник највећег дела „Магнохрома” постала је, куповином, финска компанија „Арафак” која је тако преузела и руднике магнезита „Ковиљача” (Горња Горевница), „Милићевци”, „Брезак” (Прањани) и Сепарацију у Трбушанима. Шести део некадашње „Шумадије” који је био задужен за транспорт приватизован је раније, данас ради.

Од великих индустријских погона у чачанском крају засад су ван домашаја приватних руку остали Компанија „Слобода” (основни капитал 48 милиона евра, 2.300 запослених) и Технички ремонтни завод који су под контролом Министарства одбране, док електранама у Овчар Бањи и Међувршју, које су у саставу чачанске „Електромораве”, газдује Јавно предузеће „Електропривреда Србије”. (наставиће се...)

ГЗС /Гвозден Оташевић