којом га је Предраг Милутиновић из Лучана теретио за тешку крађу. Решењем заменика јавног тужиоца Иване Костић каже се да у „конкретном случају не постоје основи сумње да је Брашанац извршио наведено ни било које друго кривично дело за које се гоњење предузима по службеној дужности”.
Реч је о крађи горива из Милутиновићевог камиона на паркингу у Лучанима, а појединости су описане у образложењу тужилачког решења:
„Дана 21. 09. 2017. године Предраг Милутиновић је поднео кривичну пријаву дату на записник МУП-у РС, Дирекцији полиције, ПУ Чачак, Полицијска станица Лучани, у којој наводи да му је из теретног возила марке „Ман” регистарске ознаке ЛУ-010-ЂР отуђено око 40 литара горива.
Основно јавно тужилаштво у Чачку је након спроведеног доказног поступка дана 22.05.2017. године одбацило кривичну пријаву против осумњиченог Љубише Брашанца из Чачка, због кривичног дела тешка крађа из чл. 204. ст. 1. тачка 1. Кривичног законика, јер у конкретном случају не постоје основи сумње да је осумњичени извршио како наведено, тако ни било које друго кривично дело, за које се гоњење предузима по службеној дужности.
Дана 20.07.2017. године од стране Вишег јавног тужилаштва у Чачку усвојен је приговор општећеног Предрага Милутиновића из Лучана, па је Основно јавно тужилаштво у Чачку сходно обавезном упутству Вишег јaвног тужилаштва у Чачку поново предузело одређене доказне радње.
У својству осумњиченог, дана 16. 08. 2017, саслушан је Љубиша Брашанац, који том приликом наводи да остаје при изјави коју је дао дана 01. 03. 2017. Осим тога, он поново истиче да му Иван Мирковић није рекао име и презиме човека са којим треба да се нађе у Лучанима, али да су по доласку у Лучане скренули на паркинг, након чега је Иван изашао да телефонира. Убрзо је и он изашао из аутомобила како би извршио нужду, а када се вратио видео је осумњиченог Ивана поред резервоара камиона, као и канту. Напомиње да је тада био мрак и да није видео све, због чега га је и упитао шта ради. Након тога је најпре видео један ауто из којег су изашли неки људи, коју су га псовали, због чега је почео да бежи. Тек је касније сазнао да је Иван већ вршио крађе на истом месту. Осим тога, Љубиша Брашанац истиче да је временски период од када су они стигли до тренутка када је стигла полиција био између два или три минута. Још једном напомиње да он није знао да је осумњичени Иван источио гориво, нити је видео колико литара има канта, као ни сам тренутак вађења канте из гепека, обзиром да је тада био иза камиона.
У својству сведока дана 16. 08. 2017. године испитан је Бојан Ђоковић који том приликом наводи да је у септембру 2016. године било више крађа горива. Како је Министарство унутрашњих послова располагало податком да ће у том периоду бити вршене крађе, послати су полицијски службеници на лице места, како би евентуално ухватили починиоце кривичних дела. Бојан даље наводи да је уочио критичном приликом неко возило како скреће на паркинг, па је то одмах јавио колеги Срећку Тимотијевићу. На лицу места је уочио једно лице да бежи, као и канту која је стајала поред камиона, а у којој се налазила извесна количина горива. Такође наводи да је у гепеку било 7-8 канти, како пуних тако и празних. Након тога су се појавили и оштећени.
У својству осумњиченог дана 18. 10. 2017. године саслушан је Иван Мирковић који том приликом наводи да остаје при одбрани коју је дао пред полицијским службеницима. Додаје да је дана 21. 09. 2016. године кренуо са осумњиченим Љубишом у Лучане, али наглашава да Љубиша није знао која је стварно намера његовог одласка. Наиме, он му је рекао да извесном човеку дугује одређени износ новца, због чега је неопходно да иде у Лучане, како би вратио дуг. У гепеку су биле две до три празне пластичне канте, као и једно гумено црево. По доласку у Лучане, паркирали су се поред једног камиона, након чега је обавестио Љубишу да иде да наточи извесну количину горива, тачније једну канту. Убрзо након тога су дошли полицијски службеници, као и неки непознати људи. Као разлог што је Љубиша почео да бежи наводи да мисли да се Љубиша уплашио тих људи који су почели да псују и који су имали мотке у рукама. Наглашава да је поклопац од резервоара отворио без употребе било каквог алата. Као разлог чињења кривичних дела наводи да је у тешкој материјалној ситуацији и да нема сталних примања.
Имајући у виду све наведено, чињеницу да не постоје докази да је осумњичени знао да ће Иван Мирковић да врши крађу горива донета је одлука да се не предузму даље радње у циљу кривичног гоњења, јер у конкретном случају не постоје основи сумње да је Љубиша Брашанац извршио како кривично дело тешка крађа из чл. 204. чл. 1. ст. 1. Кривичног законика, тако ни било које друго кривично дело за које се гоњење предузима по службеној дужности. Стоји чињеница да се именовани налазио у време и на месту где је осумњичени Мирковић вршио крађу, али не постоје докази да је он предузео било коју радњу извршења кривичног дела крађе. Окривљени Мирковић је категоричан да Љубиша Брашанац није знао прави разлог одласка за Лучане, а нико од испитиваних сведока се не изјашњава да је видео Љубишу Брашанца како носи канте са горивом или предузима неку другу сличну радњу. На основу свега наведеног, сходно члану 284. ст. 1. тачка 3. ЗКП-а одлучено је као изреци решења. Заменик јавног тужиоца Ивана Костић.”
Оштећеном Предрагу Милутиновићу остављено је право да поднесе приговор вишем јавном тужиоцу у Чачку.
ГЗС
