Хероина једног времена Рајка Боројевић и драгачевске ткаље 



 

Хероина једног времена Рајка Боројевић и драгачевске ткаље
29.12.2015. 10:54 | 4 коментар(а)



Лучани, Гуча - У холу Центра за културу и спорт општине Лучани у Гучи јуче је отворена је изложба

посвећена хероини једног времене Рајки Боројевић и њеним драгачевским ткаљама.

Рајка Боројевић је рођена 1913. године у херцеговачкој породици Шотра. Завршила је Учитељску школу. Након удаје једно време живи на Косову, а када је почео Други светски рат у Бања Луци. Бежећи испред усташког ножа, од кога су страдали и њени родитељи стиже у Србију, тачније у Драгачево. Две тешке ратне године (1941-1943) са двоје мале деце преживела је у кући Спасоја Тадића у селу Доњи Дубац. Гостопримство које су јој указали Драгачевци носила је дубоко у свом срцу и трајно су је везали за овај крај. Родило се нераскидиво пријатељство.

 

Са својим ратним пријатељима из Драгачева поново се среће 1951. године када са својом породицом долази да их посети. Том приликом у свој дневник је записала: ``Нарочито се радујем што опет, као за време рата, осећам блискост са овим народом. Размишљам како бих им помогла. Та идеја није од јуче. Носим је још од ратних дана. Понела сам је одавде, као обећање самој себи``. Заиста, Рајка је остварила свој завет. Од тада редовно долази у Дубац, помаже њеним становницима, а пре свега женама. Жене су од Рајке стицале знања о хигијени, исхрани, васпитању деце, лепом понашању. Течајеви које је Рајка самопрегорно организовала били су без помоћи било којих институција. Захваљујући њеној енергији и упорности, али и томе да су је жене волеле и да су јој веровале, Драгачевке заједно са својим рукотворинама стижу у свет.

Фото: Центар за културу и спорт општине Гуча

Задруга жена - дом вредних ткаља, Рајкина жеља и визија, остварење једног сна, полако тоне у заборав. То никако не смемо да дозволимо, хероина једног времена не сме да се заборави.

Време пролази, генерације се смењују и оно што је само битно јесте шта иза кога остаје. Остају само велика дела и вели људи. Она о томе не мора да брине. Треба да бринемо ми који смо прихватили нешто у наслеђе, преузели обавезу да се о томе старамо и сада полако свога наслеђа се одричемо.

Ово је прича о жени, хероју, хероини једног времена и њеним вредним ткаљама.

Центар за културу и спорт општине Гуча











Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Рекламирајте се на порталу Гласа западне Србије

Телефон: 032 347 001 | Мејл: redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (4)

  • Branka Borojevic Dzo      | 06.Jan 2016.21:48 h

    Da ne bi bilo nedoumice: Rajka je preporodila i proslavila Gornje Dragačevo, radeći sa ženama, za svoga života (umrla je 1973. sa 60 godina), a Zadruga je potrajala sa usponom i novim velelepnim Domom tklaja, izgradjen 1978. u Donjem Dubcu, do 2009. kada je nebrigom, opstim beznadjem otisla u propast. Ja, ne samo kao druga cerka Rajke i Vukasina Borojevica, nego i rodjena u ratno doba u Donjem Dubcu u kuci Spasoja Tadica (koja je pod zastitom sa freskama mog ujaka Branka Sotre), ucesnik sam od detinjstva, pa diplome primenjenog umetnika i do poslednjih dana opstanka Zadruge u dizajniranju, afirmaciji, prezentaciji rucnog tkanja vestih i vrednih tkalja. Isključivi sam autor Izložbe (sada prenete u Dom kulure u Guči), koju sam namenski radila kao stalnu postavku za Dom tkalja u Donjem Dubcu, 2000. godine pod nazivom "Sva naša tkanja - naših prvih 50 godina". Izlozba je prvo bila prikazana u Etnografskom muzeju u Beogradu, zatim u Muzeju u Čačku i kao stalna postavka u Domu tkalja, Donji Dubac. Nije mi svejedno koja je dalja sudbina tog vrednog, sad vec istorijskog materijala i najgore je da se razvuče na razne strane i prisvaja. Ima nas jos učesnika koji žele i imaju pravo da se sačuva, obnovi i unapredi ono sto je bio uzor i primer nekad a i sad.
  • Posmatrac      | 31.Dec 2015.19:56 h

    Izuzetna osoba. Steta sto nije mogla da bude u nijednoj stranci vise bi je pominjali i uvazavali lokalni kvazi politicari.
  • Lucani      | 29.Dec 2015.16:44 h

    Ovoje sve stoje Saricka uradila odkad se zaposlila,doduse uz tudju pomoc!
  • MILE      | 29.Dec 2015.13:27 h

    Lepo. Za pohvalu



  •  



























     


     

    © Глас Западне Србије
    Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
    060 5000 150, 032 347 001

    Импресум

    Статистика сајта:
    Прес: 74.435.749 посета
    Тренутно на сајту: 113 посетилац(a)