Хероина једног времена Рајка Боројевић и драгачевске ткаље 



 

Хероина једног времена Рајка Боројевић и драгачевске ткаље
29.12.2015. 10:54 | 0 коментар(а)



Лучани, Гуча - У холу Центра за културу и спорт општине Лучани у Гучи јуче је отворена је изложба

посвећена хероини једног времене Рајки Боројевић и њеним драгачевским ткаљама.

Рајка Боројевић је рођена 1913. године у херцеговачкој породици Шотра. Завршила је Учитељску школу. Након удаје једно време живи на Косову, а када је почео Други светски рат у Бања Луци. Бежећи испред усташког ножа, од кога су страдали и њени родитељи стиже у Србију, тачније у Драгачево. Две тешке ратне године (1941-1943) са двоје мале деце преживела је у кући Спасоја Тадића у селу Доњи Дубац. Гостопримство које су јој указали Драгачевци носила је дубоко у свом срцу и трајно су је везали за овај крај. Родило се нераскидиво пријатељство.

 

Са својим ратним пријатељима из Драгачева поново се среће 1951. године када са својом породицом долази да их посети. Том приликом у свој дневник је записала: ``Нарочито се радујем што опет, као за време рата, осећам блискост са овим народом. Размишљам како бих им помогла. Та идеја није од јуче. Носим је још од ратних дана. Понела сам је одавде, као обећање самој себи``. Заиста, Рајка је остварила свој завет. Од тада редовно долази у Дубац, помаже њеним становницима, а пре свега женама. Жене су од Рајке стицале знања о хигијени, исхрани, васпитању деце, лепом понашању. Течајеви које је Рајка самопрегорно организовала били су без помоћи било којих институција. Захваљујући њеној енергији и упорности, али и томе да су је жене волеле и да су јој веровале, Драгачевке заједно са својим рукотворинама стижу у свет.

Фото: Центар за културу и спорт општине Гуча

Задруга жена - дом вредних ткаља, Рајкина жеља и визија, остварење једног сна, полако тоне у заборав. То никако не смемо да дозволимо, хероина једног времена не сме да се заборави.

Време пролази, генерације се смењују и оно што је само битно јесте шта иза кога остаје. Остају само велика дела и вели људи. Она о томе не мора да брине. Треба да бринемо ми који смо прихватили нешто у наслеђе, преузели обавезу да се о томе старамо и сада полако свога наслеђа се одричемо.

Ово је прича о жени, хероју, хероини једног времена и њеним вредним ткаљама.

Центар за културу и спорт општине Гуча



















Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Рекламирајте се на порталу Гласа западне Србије

Телефон: 032 347 001 | Мејл: redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 



























 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 77.770.939 посета
Тренутно на сајту: 119 посетилац(a)