испали на стотине ракета. Почетком прошлог века против града борило се народним веровањима да не треба радити на црвено слово или окретањем секире у небо. Међутим шездесетих година, стигла је прва противградна ракета, која се правила у чачанској „Слободи” и која је у извесној мери била ефикасна и ако се у небо лансирала везана за дрвену даску. 

 

Професор доктор Предраг Ружичић један је од инжењера који је радио на конструкцији првих пројектила.

 

„Прве ракете које су дошле у Србију, донео је инжењер Пецић из Француске. Оне су имале стабилизацију са летвом која се стављала у цев, а онда лансирала.  Дешавало се да је било компромитације лета, јер се деси да се даска сломи. Тако ракета пре него што дође на одговарајућу висину скрене и не оде у правцу облака, чак се дешавало да нанесе и штету”, каже Ружичић.

 

Предраг Ружичић, инжењер прве ракете, фото: ГЗС

 

Ракета је морала да се промени из два разлога, први систем стабилизације а друго, домет ракете. Могла је само да се лансира вертикално са максималном висином од 750 до 800 метара.

 

Према речима Ружичића и ови претходни пројектили имали су ефекта, јер је организовано рађена одбрана.

 

Слобода је развијала ракете, у облак су засејавале средство за кондензацију, тај систем се и данас користи.

 

Град, фото: ГЗС

 

„После експлозије сребро и јод се сублимише у аеросоли које постају огроман број честица као центри кристализације. Значи ваздушна струја кристал који је формиран у пари носи у висину, при том путу он расте и увећава му се тежина. Струја више не може да га носи и он пада на земљу, док стигне до тла или ће бити ситнији град или ће се потпуно отопити”, рекао је Ружичић.  

 

Професор је приликом рада на пројекту сарађивао са највећим југословенским метеоролозима који кажу да одбрана од града мора бити системска и на већој површини. 

 

 

„Лалић ми је рекао да највише изложен дејством града је облак око Азање и Смедеревске Паланке из простог разлога што са Карпата када дувају ветрови прелазе преко огромне водене површине, носе велику површину водене паре, наилазе на препреку Букуљу, Космај и Авалу и онда се у том простору формира градоносни облак. Такође, Лалић је рекао да је минимална ефикасна одбрана од града негде 50 хиљада хектара. Како облак наилази прва батерија делује, и тачно се зна с обзиром на конфигурацију терена на којој висини треба да се гађа. Затим како се облак креће даље, следећа батерија треба да почне да делује да би се усисавало средство које поспешује или кондезацију или кристализацију. Тако се делује док се облак неутралише”, каже Ружичић наглашавајући да одбрана од града мора бити организована, јер парцијално деловање на одговарајућем простору не доноси заштиту.

 

Према речима Ружичића ако стрелац не одреди одговарајућу висину може се догодити да поспеши стварању града. Тако ако ракета екплодира у горњој тачки градоносног облака, и ако горе настане кристализација приликом силаска ка тлу његова маса се повећава и постоји вероватноћа да падне крупан град.

 

Глас западне Србије