и окачила му огрлицу са одашиљачем помоћу којег ће, путем мобилне телефоније, на рачунару пратити његово кретање.
Горски цар, који је те ноћи добио име Милош, упао је у замку на вису Кашан у селу Милошев До, на хранилишту, где му доносе кукуруз и у близини „ресторана“ за орлове у који се довозе угинуле домаће животињe или кланични отпаци. Хватање и маркирање меде изведено је уз помоћ чланова Удружења грађана „Јадовник оаза нетакнуте природе“, које годинама брине о исхрани орлова, медведа и друге дивљачи.
У хватању мрког медведа на обронцима Јадовника учествовао је осмочлани тим, који је предводио др Душко Ћировић, доцент Биолошког факултета у Београду.
„Ово је први медвед који је маркиран изван Националног парка природе Тара и он ће нам рећи како се крећу медведи, каква станишта преферирају на овом ободном делу наше земље. Такође, добићемо врло корисне информације о његовој екологији, које ћемо моћи да користимо и применимо на његовој будућој заштити. Са друге стране, значај овог пројекта је и у томе што се по први пут у хватању медведа укључују млади људи са факултета и активно учествују у истраживању екологије медведа на простору Србије“, наглашава Ћировић.
Медвед Милош био је 20. по реду којег је Ћировић маркирао до сада, а за студентукињу Биолошког факултета Марију Спасић хватање медведа било је прво искуство и представља остварење сна из детинста.
„Још увек сам под јаким утисцима који речима не могу да се опишу и на томе сам јако захвална професору Ћировићу који ме је уврстио у тим. Страха није било, а током целог процеса маркирања адреналин је радио“, узбуђено истиче Марија.
Ова „операција“ трајала је око 45 минута, а од медведа су узети узорци крви и длаке за генетичка истраживања и биоанализе, затим је премерен, након чега му је стављена огрлица око врата помоћу које ће моћи да се прати његово кретање у наредне три године.
На рачунар истраживача три године стизаће подаци о кретању и стаништима
Занимљиво је да огрлица кошта 3.200 евра, батeрија у њој активира се сваког сата и путем џи-пи-ес система подаци о локацији стижу на рачунар у „штабу“ истраживача.
Mрки медвед (или више њих) из клисуре Милешевке и они који пролазе коридором преко Јадовника и Златара, скоро целе године могу да бирају оброке на хранилишту Кашан.
Овде и без сусрета и виђања знају за посете горског цара. Камере фото-замки на смрчама бележе доласке, гошћење, па и предахе и дремуцкање меде од по два-три сата или како у брлог у честаку оморика одвлачи теле, јуне или део краве са хранилишта белоглавих супова.
„Као и ранијих година, појачали смо исхрану медведа у току припрема за зимски сан. Ухваћени меда је седам дана био редовни посетилац, а камере су забележиле и сусрет два медведа, у покушају да један другог уплаше или отерају са дрвеног корита“, каже Вјекослав Јоксимовић, члан УГ „Јадовник“.
И без читања „записа“ сточари на ободу клисуре Милешевке и падинама Јадовника знају да је „крупна зверка“ у близини - по ноћном завијању вукова. Уз подсећање на стару мудрост: сељак је дужан да нахрани све - у кући, око куће и у шуми, мештани кажу да, захваљујући „менију“ на Кашану, медведи већ неколико година нису причинили штете у торовима и пчелињацима, сем што отресу неку воћку. Летос, наглашава Јоксимовић, нико није пријавио штету.
Део тима са Кашана: Вјекослав Јоксимовић, Слободан Спасојевић, Марија Спасић и Душко Ћировић, фото: А. Ровчанин
Име по епском јунаку
„Већали смо које име да му дамо.Прихваћено је Милош, по епском јунаку из песме „Женидба Душанова“ - Милошу Војиновићу, који је био чобанин у овдашњем Милошевом Долу, а станиште медведа је река Милешевка“, каже кум Вјекослав Јоксимовић.
Златар инфо/Д. Гагричић, А. Ровчанин
