као пример важне културне традиције. Прошле године Министарство културе Републике Србије предало је Унеску захтев за номинацију шљивовице на репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.

Како наводи АП очекује се да ће Унеско овог месеца одлучити да ли ће знање о припреми и употреби овог пића ставити на своју листу светске нематеријалне културне баштине.

„Шљивовица се вековима у Србији ручно израђује и конзумира, што је обичај који се преноси са генерације на генерацију за који стручњаци кажу да је постао део националног идентитета”, пише америчка агенција.

Илустрација, фото: ГЗС

Социолог Илија Маловић каже за АП да је шљивовица типично српски производ јер се добија од локално гајеног воћа, шљиве која је широко доступна, и зато што се ракија прави у породици и локалним заједницама. Према његовим речима, Срби пију шљивовицу када славе, тугују, дочекују госте и обележавају важне догађаје.

„Људи су увек скривали своје најбоље флаше за венчања, рођење детета и сахране – каже Маловић”, Шљивовица је део живота људи од почетка до краја и увек је била део идентитета овог народа..

Америчка агенција истиче да је шљивовица значајна и за српски извоз и представља домаћу туристичку атракцију, а последњих година никла су мала предузећа која производе ову и друге воћне ракије, нудећи модерну амбалажу у етно-стилу.

ГЗС/Новости