Годишњицу демонстрација „Један од пет милиона” обележио раскол

Годишњицу протеста „Један од пет милиона” обележио је - раскол. Један од покретача Јелена Анасоновић оптужила је Савез за Србију да је,

уместо да пружа финансијску и логистичку подршку бунту, како је договорено, покушао да га у потпуности преузме.

Анасоновићева каже да је преко једног од студената који је члан СзС ступила у везу са Драганом Ђиласом и да су се тада договорили да странке дају логистичку подршку грађанским протестима, али из позадине. Међутим, како тврди, већ после три недеље почели су да преузимају контролу и да намећу своје идеје, а као главног заступника интереса СзС навела је водитељку Татјану Војтеховски. Њој је приписала и идеју да се новогодишња јелка у Кнез Михаиловој улици запали у знак протеста.

Представнике СзС оптужила је да раде исто што и СНС, односно да подмећу, да гледају само лични интерес и да ником новом не дају шансу.

Одговарајући на ове тврдње, Бошко Обрадовић, лидер Двери, једне од чланица СзС, каже да "Један од пет милиона" као удружење грађана организује протест уз јавну подршку опозиционих странака, јер ти млади људи "раде изузетну ствар":

- Протести су политички и њихов смисао је уједињење свих, грађана, студената, удружења, јавних личности и опозиционих странака против актеулне власти. Не видим ништа лоше у томе и не видим другачији начин да се супротставимо овој власти него сви као један.

Удружење „Један од пет милиона” тврди да је Анасоновићева напустила ту организацију пре четири месеца јер се није сложила са одлуком о блокади Ректората.

- Није нам јасно због чега је Јелени Анасоновић тада сметала блокада Ректората, као ни то због чега је решила да са низом неистина изађе баш сада, када се прославља ослобађање прве институције у Србији, али и обележава годишњица догађаја који је покренуо лавину протеста широм земље.

И Анасоновићева је потврдила да се није сложила са идејом о блокади Ректората, за коју је инсинуирала да је потекла не од студената, већ из странке Драгана Ђиласа.

Антивладини протести организовани су први пут после пребијања Борка Стефановића, тада лидера Левице Србије, а данас функционера Ђиласовог ССП, у Крушевцу. Тврдило се да је реч о грађанским, а не политичким или страначким протестима. Већ неколико недеља након почетка протеста, политичари из СзС почели су да се појављују као говорници, најпре на мањим скуповима широм Србије, да би потом изашли у први план и у Београду.

Забранили Дулета и Миру

Анасоновићева каже да је Бранислав Трифуновић напустио протесте након што су се његовом предлогу да један од говорника буде историчарка Дубравка Стојановић супротставили људи из Народне странке и Двери. Тврди и да је из Ђиласове странке стигао притисак да не говоре Душко Вујошевић и Мирјана Карановић, иако је то већ било договорено.

ГЗС / Новости