по систему аеропонике. Реч је о гајењу кртола помоћу хранљиве магле а тај начин је у повоју у свету, познато је да је сличан оглед успостављен још и у Пољској.
– Покушавамо да овде повежемо два посла у један мах, научноистраживачки и комерцијални, верујем да ћемо успети – каже за „Политику” др Зоран Броћић (56), редовни професор Пољопривредног факултета у Земуну.
Он је ових дана често у завичајној Гучи где води научни део подухвата који би могао да препороди производњу семена воћних и повртарских врста у нашој држави. Објашњава да све тече под капом новооснованог друштва РЗ „Плант”, уз петогодишњи уговор о пословно-техничкој сарадњи са Центром за кромпир, који је 12 протеклих година био кућа без производње.
– Оснивач РЗ „Планта” јесте, уз моју помоћ, Ђурђе Спасојевић, власник РЗ „Агро” из Београда, који је већ две деценије у послу са семенима и заступа познату холандску компанију за семе „Ријк цван” (РЗ). Он је овде видео могућност за дуговеку сарадњу и улаже средства, док је моја дужност да образујем стручни тим. Преузето је троје радника центра, и током године уложено пуно новца за обнову простора. Набављене су хемикалије, поново обучени радници, потпуно сређена лабораторија за микропропагацију, успостављена сарадња са Биолошким институтом „Синиша Станковић” у Београду, и окупљамо зналце у овом послу, какав је др Драго Милошевић, редовни професор Агрономског факултета у Чачку, чија је специјалност вирусологија.
Професор Броћић објашњава да ће РЗ „Плант” у Гучи поставити још седам мрежарника јер се већ успоставља сарадња са неколико европских селекционих кућа како би се производило безвирусно семе још неких врста као што су јагода, малина, уопште ситно воће, бели лук, све оно што Србија сада увози.
У првом и засад једином мрежарнику расте 1.440 биљака кромпира. То су сорте слободне за умножавање, дезире, кенебек, клеопатра, агрија, ускоро ће им се придружити и синора. Овај научни подухват је веома садржајан али, поједностављено, тече овако...
Једва видљиви делови ткива биљке гаје се у тегли а затим при дебљини тек око милиметра секу, умножавају, све у потпуно безвирусном ваздуху лабораторије. Из тих контролисаних услова биљка се износи у мрежарник и расте на столу, у малој саксији без дна. Коренов систем виси у сасвим замраченом простору испод стола, и ту расту мале кртоле тако што се из резервоара у близини, који је испод висине мрежарника, у мрачну комору рачунарски шаље хранљиви раствор у виду магле. Он ту доспева помоћу пумпе, на сваких пет минута по 20 секунди дању, ноћу на десет минута. Читав простор је заштићен мрежом против лисних вашију које преносе вирусе, а неискоришћени део раствора пада на дно коморе и враћа се у свој бунар.
– Тај систем зове се аеропоника и суштина је да се њиме производи четири или пет пута више кртола него кад биљка расте у земљаној подлози, односно супстрату. Тако се добија јефтинија кртола која виси у мрачној комори и кад буде имала 20 милиметара убраћемо је и чувати у хладњачи, док се не створе природни услови за садњу у пољу. Такав мали кромпир, на високим надморским висинама без засада у близини, двапут умножен у пољу даће врхунско семе, суперелиту или елиту, а Србија увози углавном елиту или ниже категорије. Читав поступак траје, оквирно, око две године.
Овај оглед у Гучи новост је у научном свету по томе што део биљака, мањи, расте на супстрату, односно земљи, али истовремено добија и хранљиву маглу аеропонике. Све је усмерено на то да се утврди, пошто је реч о новости, који је начин најпогоднији за гајење семена.
– У овом послу имамо подршку и саветничку помоћ Мирка Милинковића који је радио у центру а пре 18 година отишао у Аустралију, где сада води Институт за јагоду. Укључен је у све што радимо – рекао је за наш лист професор др Зоран Броћић.
И додао:
– Занимљиво је, можда, што смо одлучили да оздравимо једну стару сорту. То је домаћи кромпир месечар, он се тренутно налази у постељи у болници, у процесу је оздрављивања, надамо се да ћемо га за неколико месеци ослободити вируса и почети умножавање сорте. То може да буде привлачно посвећеницима овог посла, људима који се баве органском производњом или сеоским туризмом.
Светло у тунелун
Центар за кромпир у Гучи основан је 1954. и после неколико промена сада регистрован као Производно-развојни иновациони центар Министарства просвете, науке и технолошког развоја. – Светло у нашем тунелу појавило се кад је друштво РЗ „Плант” уложило средства да се комерцијално обнови лабораторија за културу ткива, и надамо се да ће овај подухват бити на част свима који су га покренули – каже Милић Домановић, в. д. директора Центра за кромпир.
Извор: Политика, Г. Оташевић