Овде годишња доба имају сасвим другачији смисао и природа за њих не мари. Наиме, забележено је да је снег падао у свим месецима у току године, осим у јулу. Такође, док су у зимским месецима околни градови у нижим пределима били у магли и хладноћи овде је често долазило до такозване температурне инверзије, односно стабилних сунчаних периода када температура расте са надморском висином. Због овог метеоролошког феномена виши предели изледају као сунчана острва у магли, а било је случајева цветања воћа у децембру месецу.

Река Мали Рзав која извире и протиче кроз Бјелушу има "титулу" најчистије реке Европе и вода се може потпуно слободно пити из самог корита реке.

Због јаких ветрова који овде дувају кровови кућа су се покривали тешким каменим плочама.

Највиши врх Ариља налази се у Бјелуши на планини Кукутница и висок је 1382 метара. На овој планини се у Првом српском устанку 1809. године одиграла битка, а народну песму о овом догађају записао је Вук Караџић.

"Кукутницу магла притиснула до Катића јуначког гнијезда, па не знају нити виде Турци откуд Срби бију из пушака, откуд ли други са камењем", стоји у овој народној песми. Ова битка је јединствена и по томе што су у њој учествовале жене, а војску је предводио Милош Обреновић.

Управо на овом месту Милош Обреновић је ранио Сулејман-пашу Скопљака у руку. На каснијим преговорима у Београду он му је то замерао речима: "Ујело ме пашче за руку". "Пашче ујело, пашче ће и да позлати", дипломатски је одговорио Милош.

ГЗС/Дејан Веселиновић