Укупна вредност пројекта је 12. 834.560 динара, Министарство туризма је издвојило осам милиона динара док ће се разлика обезбедити из буџета општине Ивањица.

Пројектом је предвиђено декоративно осветљење пећине хладном расветом, постављање пешачких стаза као и њено унутрашње и партерно уређење. Биће изграђена заштитна ограда и сувенирница у непосредној близини самог улаза у пећину. Према плановима радови ће трајати три месеца, након чега ће пећина бити отворена за посетиоце.

На самом улазу у Хаџи-Проданову пећину налази се црква „Аџијина” која је реконструисана у претходном периоду када је урађен и потпорни зид и степенишни прилаз. Такође, ту је и окачено црквено звоно, поклон краља Александра.

Иначе, пећина је добила име по Карађорђевом војводи Хаџи Продану Глигоријевићу, који је у пећину склањао збегове за време Првог српског устанка. Ранији називи су Рашћанска пећина и Шљепаја.

Испитана дужина пећине је око 400 метара и састоји се од два спрата. Према непотврђеној легенди излаз из ње налази се у драгачевском селу Котража. Доњи спрат пећине поред главног има и два споредна канала. Улазни део је широк и висок око 3 метра и завршава се сужењем иза кога се налазе простране дворане које су дугачке око 50 и широке 15 метара. Десна страна ове дворане покривена је бигреним саливом и серијом плитких базенчића. У централном делу дворане налазе се дебели сталактити и сталагнити, а на странама моћни саливи као окамењени водопади. Дворана се завршава са два мања продора-процепа. Горњи спрат почиње из дворане главног канала и испуњен је разнобојним и разноврсним накитом.

Пећина се сврстава у малобројна вишеслојна палеолитска налазишта на централном Балкану и пружа велики потенцијал за будућа истраживања. Станиште је знатне популације слепих мишева.

ГЗС