а да поглавље 27, које се односи на екологију и заштиту животне средине отворимо у септембру или октобру, каже државни секретар у Министарству заштите животне средине Иван Карић.
"Тако ћемо започети дуги процес придруживања Европској унији, али пре свега поправљањем квалитета животне средине, израдом постројења за пречишћавање отпадних вода, за сепарацију, рециклажу", рекао је Карић уочи састанка са представницима Моравичког округа.
Он каже да је нова еколошка администрација покренула низ разговора са локаланим самоуправама и да је план да се та велика тему из министарства спостимо на ниво општина и градова.
Фото: Глас западне Србије
"Желимо да чујемо проблеме са којима се локалне само управе сусрећу и да покушамо да заједно дефинишемо проблеме. Град Чачак је што се тиче докуменат високо рангиран, и хоћемо да у овој години завршимо неке пројекте и направимо планове за наредну.
Карић каже да је са градоначелником Чачка Милуном Тодоровићем, разговарао о пројектима који би могли да буду конкурисани преко ИПА фондова.
"Чачак има добару Канцеларију за локлани развој која те послове може добро да уради. Проблеме са управљањем отпадних вода, чврстим комуналним отпадом, можемо да поченемо да решевамо. Подсетићу да смо пред нову годину отвори болне теме када је у питању управљање отпадом. Животна средина и екологија постају приоритетне теме за Владу Србије и градове и општине. Животна средина у 21. веку није само трошак и улагање. Улагање у животну средину је зелена екологија и ми ћемо кроз енергетску ефикасност, остварити бројне уштеде", истакао је Карић.
Према његовим речима, комунална делатност је у надлежности локалних самоуправа, а овим састанцима план је да се успостави добра координација и да грађани имају интерес да то раде.
Фото: Глас западне Србије
Карић каже да се тренутно 0,25 одсто средстава издваја из буџета за заштиту животне средине, а за здравствено осигурање око 10 одсто.
"Ми еколози верујемо да би ти издаци могли да буду много мањи када би се више улагало у заштиту животне средине. Највећи број респираторних проблема долази од загађеног ваздуха или од честица и алергена који иритирају плућа. Најрањивија је најмлађа популација", објашњава Карић.
У Министарству заштите животне средине, каже он, планирано је отварање нових радних места и по новој систематизацији планираје је велики број младих стручњака који би могли да одраде прву праксу у министарству и да буду спремни за године које долазе.
Градоначелник Милун Тодоровић, изјавио је да Чачак има добар ваздух, квалитетну животну средину, међутим постоје и одређени проблеми у тој области, углавном са комуналним отпадом.
Милун Тодоровић, фото: Глас западне Србије
"Имамо трасфер станицу, депонију Дубоко. Добићемо добре инпуте за наставак сарадње и очекујемо грантове од разних донација, амбасада и Европске комисије. Ова влада је први пут одвојила ресор заштите животне средине, што само по себи даје значај овој теми за будућност Србије", рекао је Тодоровић.
Према његовим речима, морамо учити од других и користити њихова искуства када је реч о пречишћавању отпадних вода.
"Веома је широка област екологије и заштите животне средине, због чега желимо да имамо што више оваквих састанака. Чачак је доста учинио, имамо трансфер станицу, а желимо да урадимо и санацију депоније Прелићи", нагласио је Тодоровић.
Председница Лучана Весна Стамболић, каже да у тој општини постоје бројни еколошки проблеми.
Весна Стамболић, фото: Глас западне Србије
"Водоводна и канализациона мрежа су у великом проблему, стара, лоше пројектована и лоше урађена. ЈКП има велике трошкове", рекао је Стамболић.
Према његовим речима, у плану је израда пројекра са којим би могли да аплицирамо, а везано је за котларнице на биомасу или гас.
"Општина Лучани нема средстава, због чега ћемо морати да се ослањамо на Канцеларију за јавна улагања и ресорна министарства. Користићемо сваку ситуацију да поправимо стање, јер смо заинтересовани да подигнемо и код наши мешстана свет о животној средини", навела је Стамболић.
Општина Горњи Милановац је још пре 17 година започела примарну селекцију отпада, изјавио је председник општине Дејан Ковачевић.
Дејан Ковачевић, фото: Глас западне Србије
"Имамо једну од најсавременијих депонија у овом делу Србије, али она има и свој век трајања. Прошле године смо улагањем сопствених средстава продужили век депонији за пет, шест година. Она би могла да општину служи још око три деценије, али је потребно додатно улагање и биће нам потребна помоћ државе", каже Ковачевић.
Према његовим речима, прошле године је обновљена акција, са циљем да се најмлађи нараштаји, првенствено у школама, упуте и обавесте како функционише примарна селекција отпада.
"Када говоримо о отпадним водама ми смо такође урадили једно савремено постројење и тај колектор који се налази у Млаковцу јако добро функционише. То је нешто што је технолошки јако добро урађено и што за наредни период неће требати додатна улагања и неке модификације", истакао је Ковачевић.
Говорећи о другим врстама загашења, он каже да главна котларница, која греје стамбене блокове је на мазут.
"Ми смо у изради пројекта где ћемо у наредном периоду користити биомасу и заједно са Канцелеријом за јавна улагања покушавамо да изнађемо додатна средства, с обзиром да су инвестиције јако велике. У болници планирамо изградњу котларнице на биомасу, што би требало да допринесе смањењу загашења", закључио је Ковачевић.
Глас западне Србије
