Бојан Станковић (36) из Младеновца одабрао је за животну сапутницу Ефрозину Умутони Тујизере (26) коју је упознао путем интернета. Љубав која се родила преко жице крунисана је браком, међутим заљубљеном пару на пут се испречила бирократија.
Брак преко интернета, док не стигне виза, Фото: Приватна архива
„Упознали смо се путем Фејсбука. Прво је она послала поруку, мало по мало, после класичног упознавања родиле су се и прве емоције. Она је форсирала да се стално чујемо јер јој се много свиђам и тако смо се дописивали шест месеци. Како сам по професији возач камиона она ме је будила за посао и кратила моје дуге вожње и напорне путеве“- почиње своју љубавну причу Бојан Станковић.
Ефрозина је из Руанде, па су после шест месеци дописивања одлучили и да се први пут виде.
“ Први пут смо се видели у Руанди на аеродрому у Кигалију. Све што ми је рекла о себи тако је и било. Нема везе боја пути и религија јер ми се свидела пре него што сам је видео уживо, био сам одушевљен њоме. Пожелео сам да је поведем са собом, али проблем је била виза, која јој није одобрена. Разлог је тај што ће Ефрозина покушати да мигрира. Покушали смо касније поново али опет није било позитивног исхода, разлог, управа за странце не дозвољава. Све што сам урадио било је легално, али на жалост још увек смо раздвојени“, каже за Tоп Прес Станковић.
Да љубав нема границе и да бирократија не може да стане на пут младима који се воле потврдили су венчањем у Руанди, а младожења је посебно одушевљем тамошњим обичајима.
„Венчали смо се уз све њихове обичаје, општинско венчање је папирологија, као и код нас, али, облачимо њихову ношњу, а у цркви млада носи венчаницу. За време црквеног венчања свештеник прво прича део из Библије, као и код нас, а онда младенци клекну док се сви остали моле за срећу младенаца. На жалост морао сам сам да идем тамо јер је пут скуп, тако да моји најближи нису могли да поделе самном ову срећу. Њихово венчање је доста другачије него код нас, нешто невероватно лепо и посебно. Њени су ме лепо прихватили, али остаје да се направи велика српска свадба“, одлучан је Бојан.
Традиција је у Руанди да девојка која се удала мора да иде из куће. Међутим, Ефрозинина ситуација је специфична, због папира не може код младожење, али ни у да остане у својој кући.
„Њене три сестре, као и мајка, увиђају ту специфичност и спремне су да сачекају да Ефрозина добије визу. Отац јој је традиционалиста па се са тим не слаже тако да јој не дозвољава да остане код куће. Због тога она од нашег венчања спава код другарица, рођака, а ја јој шаљем новац јер нема посао“, истиче младожења.
Пут и венчање су Бојана коштали око 5.000 евра, али како каже не жали ни динара јер љубав нема цену. Ипак, раздвојеност од вољене тешко му пада па је одлучан да истраје и да заједно наставе живот у Србији.
„Не одустајемо од аплицирања за визу. Она опет спрема папире, овај пут ћемо приложити венчани лист, општински и црквени са печатом и све док не дође у Србију нећемо одустати, јер се надамо да ће коначно државне службе увидети бесмисленост тога да венчани пар држе у различитим државама. Ја, нажалост, везе и контакте да све убрзам немам, па нам остаје само да се надамо да ће се неко из амбасаде смиловати и пустити Ефрозину да коначно дође у Србију“ – закључује Бојан.
Дотле, приморани су да брак, као и везу, одржавају преко интернета баш као и на почетку њихове романсе.
ГЗС / ТопПрес
