испитивање неких сората шљиве створених у тој научној установи, и утврдили да су нове, нада и крина, уз бок чачанској родној која важи за изузетно приносну сорту. У свом научном раду они закључују да и нада и крина могу бити интересантне за гајење у комерцијалним засадима.

Све три испитиване сорте – родна, крина, нада – праћене су у засадима подигнутим на три места у Србији, Љубићу и Бресници код Чачка и Стапару код Ваљева, у приближним агроеколошким условима, свуда на смоници. Чачак је 2016. имао просечну годишњу температуру од 10,9 степени Целзијуса и просечну годишњу количину падавина од 695 милиметара, Ваљево 12,5 степени и 980 мм падавина. Све три сорте имале су приближно време цветања на сва три локалитета.

Оно што воћаре највише занима јесте, разуме се, принос. Нада је у Љубићу дана 21,81 килограм по стаблу, у Стапару 23,33, Бресници 20,68. Крина у Љубићу 22,57, Стапару 24,26, Бресници 20,51. Чачанска родна у Љубићу 31,98, Стапару 33,92, Бресници 33,82. По хектару, просечан принос наде је 10,97 тона, крине 11,22 а чачанске родне 16,62 тоне.

Истраживачи, иначе, истичу да је једно од најважнијих својстава нове сорте нада толерантност на шарку шљиве.

Током 72 године постојања, Институт у Чачку створио је 17 нових сората шљиве, од којих чачанска лепотица и чачанска родна већ четири деценије јесу окосница гајења шљиве у овом делу Европе.

РИНА