На пример у Словенији женама држава плаћа вантелесну до 43. године старости, чак шест покушаја.Слично је и у Хрватској, Републици Српској и Македонији. У Чешкој, жене до 49. године имају право на бесплатне вантелесне оплодње. У Србији је, међутим, новац увек ограничавајући фактор, па тако и могућност да женама након 40. године држава помогне да постану мајке.
Стерилитет је све присутнији проблем многих парова, и то независно од старосне групе. Истраживања показују да око 400.000 парова у Србији има проблем са зачећем, и да се у 40 одсто случајева узрок приписује мушкарцу, исти толико проценат жени, док код сваког петог пара проблем стерилитета имају оба партнера. Како држава плаћа само три покушаја, а жене ограничене старосном границом, многи парови приморани су да вантелесну оплодњу раде приватно или у иностранству.
Први центар за вантелесну оплодњу у којем се говори српски језик
Парови у Србији све чешће се одлучују да потомство добију вантелесном оплодњом на ,,ПФЦ“ клиници у Прагу коју чине докторка Соња Лазаровска, сувласница познате чешке клинике „Праг Фертилити Центар“ која заједно са ембриологом Данелом Хлинком води најпрестижнију клинику за вантелесну оплодњу. Да ли из разлога што је рођена у Мојковцу у Црној Гори, школовала се у Македонији, а скоро три деценије живи у Прагу, одлично познаје менталитет и проблематику народа са Балкана. Све их срдачно дочека, на консултацијама саслуша и посаветује како даље. Саопшти дијагнозу, али је већ нашла решење тако да будућим родитељима не дозвољава да падну и посустану.
Успешност вантелесне оплодње углавном се везује за године жене.У категорији жена до 35 година, успешност је око 40 до 50 одсто. До трудноће може, али не мора доћи. Кључан фактор је упорност парова, жеља за дететом.
Докторка Соња Лазаровска истакла је да на клиници се могу урадити генетске анализе ембриона искључиво из разлога да би се открило генетско обољење у случају да породица има генетски проблем што је установљено анализом или рођењем детета са генетским обољењем.
„Ове анализе не раде се због бирања пола детета јер је то строго забрањено. Све што се данас може дијагностиковати на одраслом човеку, може и на ембриону у генетском смислу. Зато је вантелесна једно од решења да се избегну обољења код потомства. Тада се у материцу преноси прегледан и здрав ембрион“, напомиње Лазаровска за Глас западне Србије.
За оне којима је донација сперме или донација јајних ћелија једино решење поступак је строго анониман.
Цена вантелесне оплодње у Прагу, на Клиници „ПФЦ“ иста је, ако не и нижа него на клиникама у Београду,Подгорици,Загребу,Македонији. Максимална цена за вантелесну оплодњу је до 2.500 евра, док је за донацију око 4.500 еура.
Јајне ћелије замрзнути до 35 године живота
Чињеница је да се жене на Балкану све касније одлучују да постану мајке. Плодност жена опада између 25. и 35. године, док начин живота и стрес којем смо изложени неповољно утичу на плодност. Поступак замрзавања јајних ћелија подразумева стимулацију хормонима који ће подстакнути јајнике на сазревање више јајних ћелија (у природним циклусу сазри само једна јајна целија) које се замрзавају на температуре од минус 196 степени. Када жена одлучи да постане мајка, оне се одмрзавају и бивају оплођене спермом партнера. На „ПФЦ“ клиници у Прагу, јајне ћелије чувају се две године, а за сваку наредну годину доплата је 150 евра.
Шта чека парове
Пацијенти све неопходне анализе ураде у свом граду. Од доласка у Праг запослени са клинике преузимају бригу о њима. Координатори и асистенти говоре српски језик и за све што је неопходно ту су. Да помогну око смештаја, организују превоз, јер клиника сарађује са хотелима, који паровима омогућавају да се осећају пријатно у смештају обезбеђујући им попуст од 50 одсто, све у циљу да се бебе роде.
„Када одлучите да ступите у контакт са клиником, добијате свог координатора који од тог тренутка преузима бригу о вама“, каже бивша пацијенткиња која је након другог покушаја вантелесне оплодње на овој престижној клиници остварила близаначку трудноћу.
„Све анализе које су неопходне, а морају урадити оба партнера прослеђене су истог дана након консултације са координатором, у мом случају дивне Данице Вигњевић“, рекла нам је К.Р. и истакла да је имала прилику да упозна и остале координаторе и увери се са колико пажње се посвећују сваком пацијенту.
Ембриолог др Даниел Хлинка и координатор Даница Вигњевић, фото: pragueivf.com
Она је истакла да жене морају урадити преглед ендометријума, јајника и материце на ултразвуку, хормоне штитне жлезде, брисеве на хламидију, микоплазму и уреоплазму, ПАП-а тест и интернистички преглед. Мушкарци раде анализе крви и спермограм, оба партнера своју крвну групу и рх фактор, као и тестове на жутицу, сиду и сифилис. Након тога, координатори обавештавају, такође, путем телефона или е-мејла, или како се договорите шта од терапија треба користити и након тога ви сте трећину борбе за потомство прешли.
„Сарадња је фантастична и брзо стекнете поверење на самом почетку што је од изузетне важности за парове“, рекла је К.Р.
Она је додеала да је пожељно већ седмог дана циклуса бити у Прагу како би започели процес, мада је могуће и касније, јер од трећег дана циклуса већ се укључују хормонска терапија коју жена прима до дана овулације. То је отприлике око 11 дана циклуса. Ултразвук се ради да се провери колико има фоликула и колико ће бити јајних ћелија и како жена реагује на дате хормоне.
Када фоликуле достигну величину од 19 до 24 мм значи да су зреле, добија се „стоп“ ињекција да би спречила њихово пуцање и након једног до два дана врши се вађење јајних ћелија. У међувремену, мушкарац је дао спермограм. Оплодња јајне ћелије и спермограма обавља се лабараторијски са могућности да вам ембриолози прикажу на екрану како тече оплодња ваших јајних ћелија.
„Након два до три дана враћају вам оплођену јајну ћелију, једну или више, у зависности колико их имате. Оба процеса се раде под анестезијом тако да апсолутно никакав бол не осетите.Оно што је врло битно за сваку жену јесте да зна да након враћања јајне ћелије, лежи у соби око пола сата и враћају је у салу да ураде улатразвук на коме ће сама видети оно што дуго прижељкује, тачкицу која ће бити њено дете. Нема лажи, нема преваре“, истакла је пацијенткиња.
Она препоручује да се након тога мирује барем неколико дана до враћања у родни крај, мада је била сведок на клиници када је жена са ранцем из Немачке дошла авионом право на клинику, урадила вантелесну са залеђеним ембрионима, вратила се авионом и како је обавештена већ је мајка.Тако, да све је индивидуално.
Кључно је, можда и најбитније, не предавати се. Веровати да сте можда ви баш једни од оних којима ће вантелесна из прве бити успешна, а ако не дај Боже то радите из више пута, баш тај тренутак који је за вас успешан.
„Никада нећу заборавити лежање и размишљање након враћања оплођених јајних ћелија када је докторка пришла и рекла да верујем јер све иде из главе, и да се не плашим. Од тог тренутка почела сам да се понашам као да сам трудница. Мој контакт са докторком и координатором није трудноћом завршен, сва упутства о одржавању трудноће добијала сам свакодневно, а бригу о мени преузли су доктори који су ми водили трудноћу на државној клиници,без икакве надокнаде“, истакла је она.
К. Р. је додала да за разлику од већине мама које су лежале са њом, својој деци није дала имена Соња или Даниел, али им је бескрајно захвална као и целокупном тиму на клиници који може бити пример здравственим радницима како треба да се опходе према паровима који имају проблем са стерилитетом јер то многи на клиникама на Балкану нажалост још увек нису научили.
Глас западне Србије