Традицију виноградарства дужу од једног века започео Јаков наставио Бранислав 


Oblačno, povremeno sa kišom, temperatura do 16 stepeni              Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeželavaju dan posvećen Prepodobnom Vasiliju Ispovedniku              Ubijen muškarac u Preljini              Cena jaja na pijacama od 15 do 35 dinara              Na koji parfem želite da mirišete ovog proleća?              Na koji parfem želite da mirišete ovog proleća?             

 
Традицију виноградарства дужу од једног века започео Јаков наставио Бранислав
Trenutno na sajtu: 315       |       Podeli:
15.02.2019 | 0 коментар(а)



Топола – Винарија ДеЛена у Липовцу јуче је обележила јубилеј, десет година од обнове винограда. Власник винарије Бранислав Аврамовић

са поносом истиче да је ово пета генерација виноградара и винара у селу Липовац и да је настављена породична традиција која је започета пре више од једног века.

„Прављење вина најбољег квалитета и у малим количинама је основни принцип постојања Винарије ДеЛена. Кроз пет генерација, наша породица је обрађивала своје винограде у селу Липовац надомак Тополе. Ми са поносом настављамо традицију предака са циљем да кроз марљив рад у винограду истакнемо јединственост Опленачког виногорја. Винарија ДеЛена је следбеник традиције Венчачке Виноградарске Задруге. Наши преци су били задругари, оснивачи, чланови и руководиоци Задруге све до њеног гашења почетком шесдесетих година прошлог века. Поседовали су винограде засађене са интернационалним сортама (Sauvignon Blanc, Semillon, Gewürztraminer) што смо и ми сами следили код избора сорти“, казао је за ТопПрес Бранислав Аврамовић.

Бранислав са супругом Надом у винограду, фото: ТопПрес

Предак оснивача Винарије ДеЛена, Јаков Савковић из села Липовац, био је оснивач Венчачке виноградарске задруге и један од најимућнијих и најпросвећенијих виноградара тог времена. Виноградарство је обновом винограда започео 2009. године Бранислав.

„Јаков је први, крајем деветнаестог века, након филоксере која је уништила винограде и у овом делу света, донео из Италије саднице винове лозе калемљене на америчкој подлози и почео са обнављањем винограда. Надаље, преци оснивача Винарије ДеЛена су били Миленко Аврамовић (у више наврата члан Управног одбора Задруге) и Живојин Аврамовић (књиговођа, секретар, благајник и дугогодишњи Управник Задруге).
Након периода социјализма и колективизације села када је било уништено виноградарство и у Опленачком виногорју, 2009. године оснивачи Винарије ДеЛена настављају породичну традицију тако што започињу обнављање породичних винограда и организују производњу вина у селу Липовац. Истовремено, као што је потреба налагала и њиховим прецима, по угледу на Венчачку Виноградарску Задругу, 2013. године учествују у оснивању и раду Удружења Винара Шумадије, чији је циљ заштита географског порекла шумадијских вина и њихова промоција међу најпознатијим светским регијама, где је место овим винима одувек и припадало“, наводи Бранислав.

Вина у винарији ДеЛена пре постављања етикете, фото: ТопПрес

У времену када велике комерцијалне винарије воде главну реч на тржишту светског вина, а велике марже неретко имају директну корелацију са произведеном количином, винарија ДеЛена следи потпуно другачији правац.

„Ми верујемо да се врхунско вино прави у сопственом винограду где сваки чокот винове лозе добија пажњу какву заслужује. Наша визија је базирана на дугорочном плану рада. На претпоставци да сав профит зарађен данас треба ставити у функцију стварања врхунских вина у будућности. Нема бољег начина да то и урадимо него да инвестирамо у сопствене винограде. За нас, време и начин заламања ластара, уклањање заперака и листова су битне ствари, јер виновој лози и грожђу допуштају да приме у правом тренутку идеалну количину сунчевих зрака. У недељама пред бербу, ми беремо и одбацујемо грожђе за које сматрамо да није вредно нашег вина остављајући само најбоље да сазри. То радимо ручно, грозд по грозд. У винограду и винарији опседнути смо детаљима а мале количине вина које производимо дозвољавају нам да такав приступ и задржимо.  Винарија ДеЛена производи вина у малој количини искључиво од грожђа из сопствених винограда, и само у добрим годинама“, тврди Бранислав.

У винарији је јуче за пријатеље и раднике послужен ручак. Гости су уживали у мирису и укусу вина која се производе искључиво од грожђа које се убере у њиховом винограду.

Ручак за пријатеље у част Светог Трифуна, фото: ТопПрес

„Виноград има јужну експозицију и самим тим висок степен осунчаности. Најбоље резултате дају интернационалне сорте винове лозе које су засађене у овим виноградима (Sauvignon Blanc, Semillon, Merlot i Malbec). За сада имамо пет хектара под виновом лозом, капацитет наше винарије је 30.000 литара а производимо три врсте вина“, истиче Аврамовић.

Вино “70/30“ – Ово вино је произведено од две сорте белог грожђа које доказано дају сјајне резултате на падинама планине Венчац и носи у себи типичне ароматске комплексе ових сорти.

Вино “100 ЈАЗЗ“ – Вино 100 Јазз је 100% мирисни траминац који показује егзотични зачински карактер, типичан за ову сорту, али је он намерно делимично ублажен у корист свежине којом одише, како би ово вино добило на лепршавости. Из бербе 2016. произведено је само 1.500 боца овог вина.

Вино “1903“ – Тренутно у процесу одлежавања, комбинација две сорте   Мерлот и Малбец. Име вина одаје пошту нашим прецима који су 1903. године основали Венчачку Виноградарску Задругу, а нама у наслеђе оставили традицију и обавезу да се бринемо о Опленачком Виногорју. Вино тренутно одлежава у барицима од српског, америчког и мађарског храста и биће дострупно на тржишту 2018. године.

ГЗС/ ТопПрес

Вина винарије ДеЛена, Фото: ТопПрес




PODELI:










Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


винарија вино

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 158.128.247 посета
Тренутно на сајту: 316 посетилац(a)