пажњу путника намерника последњих месеци привлаче лепо уређене плантаже под лековитим биљем. Некадашње јаловиште са леве стране пута на изласку из Пљеваља је после спроведених истражних радова и добијених стручних мишљења рекултивисано и сада све већи број људи застане да погледа а неки и да уберу и помиришу цвет лаванде, тимијана и милодуха.
Често се догоди да понеки неповерљиви Херцеговац са чуђењем и неверицом између дланова протрља лист биљке која се код њега зове кадуља а у овој планинској општини је зову жалфија. Још му је чудније да, ма како је ко звао, једнако миришу, и она његова расла и убрана у „љутом” херцеговачком кршу и ова са крајњег севера Црне Горе, иако на том подручју никада пре није гајена!
Поље лаванде, Фото: Г.Оташевић
О чему се заправо ради објаснили су нам љубазни радници компаније Рудника Пљевља из овог планинског места које смо затекли на пословима одржавања плантажа. Речено нам је да је садашње руководство рудника преузело обавезу рекултивације девастираних површина насталих ископавањем руде и одлагањем огромних количина лапорца који је годинама таложен. Компанија је урадила и корак више па је на рекултивисаним површинама прво посадила око 4 хектара поменутих биљака а у плану је да се у оквиру Рудника посади око 100 хектара, а да производњу прошире и на кооперанте у Пљевљима и околини. Иако посађене крајем прошле године, све биљке изгледају веома добро и у току ове године су са њих неколико пута убирали жетву. У сарадњи са ангажованим међународним консултантима радници компаније су обавили неколико веома успешних дестилација и добили одлична етерична уља намењена козметичкој и фармацеутској индустрији. Захваљујући започетим пословима на плантажирању лековитог биља, компанија је запослила неколико десетина радника. Међу њима има доста младих, али и оних старијих који су до тада били изгубили наду да ће за свога века остварити редован и сигуран месечни приход.
Овде су нам казали и да постоје планови за започињање сопствене расадничке производње која би запослила још већи број људи, и за те намене су већ направљени савремени пластенички објекти. Интересовало нас је шта је циљ овог необичног подухвата на шта нам је одговор дала насмејана Пљеваљка плавих очију:
Жетва жалфије, Фото: Г.Оташевић
„Кроз Пљевља годишње прође неколико стотина хиљада возила и путника. Осим одсељених са овог простора, скоро нико се овде не заустави. Циљ нам је да свако од пролазника застане, послужи се и купи неко од етеричних уља која ћемо паковати у бочицама. У лепо осмишљеним објектима поред плантажа продаваћемо и хидролате етарских уља која се користе за освежавање просторија или ублажавање болних уједа инсеката. Нека свако од њих остави по један евро, то ће бити од велике користи за нашу општину”, рече ова природно лепа горштакиња.
Већину нас је до сада на ову планинску варошицу асоцирала песма „Сви пљеваљски тамбураши” коју је на речи Руждије Крупе компоновао пљевљак Мирко Рондовић, рођен у оближњем селу Видре а коју је некако више прославио његов земљак Зоран Калезић из насеља Јастреб код Даниловграда. Пљевљаци су поносни и на антички локалитет Комине који се налази на изласку из града, где се исто тако ретко навраћа. Мали број Пљевљака данас зна а још мањи број оних који поред Комина пролазе зна да је из овог села почетком прошлог века једно од најбољих имања продао мештанину Милети Голубовићу а потом се одселио у Босну, отац једног од најбољих певача севдалинки са овог простора, чувеног Заима Имамовића.
Жетва лаванде, Фото: Г.Оташевић
Одлазећи из Пљеваља, кривудавим путем ка Јабуци и Србији размишљамо и надамо се да ће Пљевљаци успети у својим намерама, да ће се млади по угледу на друге из света венчавати у мирисним пољима њихове лаванде и да ће читав овај крај, природно и духовно окренут ка Србији, бити препознат и по мирисним уљима којима ће своја лица освежавати даме широм света.
ГЗС/Г.Оташевић
