Како кажу, много им је лакше када су заједно у овој борби, која је , признају тешка.
“ Није лако, првих дана је било најтеже, просто не знам шта ћу са рукама. Кафу сам четврти дан престала да пијем, нисам веровала да ћу осећати кризе. Поносна сам што смо истрајали. Здравље је било на првом месту, а решење стамбеног питања је превагнуло, јер супруг и ја смо месечно изгорели рату кредита за добар двособан стан”, каже Ивана.
За Иваниног супруга Момчила, сваки дан је победа, јер како каже пушач је од 16. године.
“Почео сам у школи, било је то више неко такмичење, да ниси прави мушкарац ако не пушиш.Имао сам доста здравствених проблема, бронхитис као мали, а сада, са 42. године , циркулација ми је доста лоша, а ни генетске предиспозиције ми не иду у прилог”, каже Момчило за ГЗС.
Свака трећа особа у Србији је пушач, а много више становника изложено је негативном утицају дуванског дима, подаци су са којима је Србија дочекала Национални дан без дуванског дима, који се сваке године обележава 31. јануара.
На скупу поводом Националног дана без дувана "Живот без дувана - за бољу будућност наших генерација" у Београду речено је да је у поредјењу са 2018. годином, када је проценат пушача износио 37 одсто, у 2019. години у популацији старијих од 18 година проценат пушача смањен и износи 35 одсто.
Шеф канцеларије Светске здравствене организације (СЗО) у Србији Марјан Ивануша каже да у Србији 15.000 људи годишње умре због последица пушења, то је као да на сваких десет година "избришете Крагујевац", а на свака два сата умре по једна особа од карцинома плућа.
Мере превенције које дају резултате су повећање цена дуванских производа, строжа примена забране продаје дуванских производа малолетним особама, строга забрана оглашавања дуванских производа и графичка упозорења на свим паклицама дуванских производа.
Директорка Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" Верица Јовановић навела је да у просеку сваки пунолетну пушач у Србији пуши 17 цигарета дневно, да сваки пети озбиљно размишља да престане да пуши.
ГЗС / Блиц
