и ове седмице посетио је необичне јунаке и направио интерсантне приче.

Радници фабрике “ШПИК” у Ивањици су добили отказе, а њих 44 је фабрички круг напустило са трубачима. Они причају да се у овим крајевима каже: добар крај је још бољи почетак.

Иначе, овај ивањички гигант је приватизован 2006. године, а у једном периоду бројао је чак 2.000 радника. Купила га је италијанска фирма, али од великог броја запослених данас је ту остало свега двадесетак. Ипак, радници који су последњи пут напустили фабрички круг не тугују.

,,Овде су људи домаћини, спремили су одступницу и неће пропасти, сигурно. Од власника смо добили све што нам следује по закону, одлазимо као часни људи, али ипак нам је жао што је уништен један гигант јер то није заслужио. Хранио је пола Ивањице. Био сам против приватизације и страног газде, мада су ме убеђивали неки да је добро и да ћемо сви радити. Потврдила се још једном пословица - ко неће брата за брата добиће туђина за господара! Ево га, то је то" - каже некадашњи синдикалац који је са својих четрдесет колега напустио предузеће.

Улицом је загрмела најпре песма ,,Еј другови јел вам жао”, а затим су трубачи засвирали ,,Не може нам нико ништа". И сами су у чуду. Капелник је свирао свадбе, рођендане и сахране али одлазак са посла баш никад…

 Зоран Перовић, рањеник са Кошара и сиромашни надничар из Остре код Чачка постао је напокон домаћин!

Наиме након емитовања приче у нашој емисији овај скромни сељак који се са Кошара вратио са седамнаест рана у своју уџерицу подно планине Буковик, сањао је деценијама трактор, и кров над главом који не прокишњава. Обаа сна су му се испунила, добио је кућу и трактор и, нећете веровати, постао ДОМАЋИН.