Драгачевом се шири страх од џиновског вука

Драгачево, Горњи Дубац, Чемерно – Неколико мештана села Горњи Дубац које се налази у драгачевском атару

који се наслања  на планину  Чемерно приметили су пре два дана огромног црног вука. Оно што их је забринуло су трагови дивље звери надомак првих кућа.

,,Враћао сам се колима у први сумрак и  у једном тренутку огромна животиња прескочила је скоро цео пут. Махинално реаговао и закочио, а онда вратио кола у рикверц усмеривши светла ка пропланку. На њему је стајао огроман вук, скоро дупло већи од свих  који су се икада видели на овом терену”, каже  Драган Ђурашевић  мештанин Горњег Дубца.

Очевидац Драган Ђурашевић, фото: Глас западне Србије

Божидар Рудинац  председник ловачке организације у Драгачеву потврдио је за Глас западне Србије да је примећен  несразмерно велики црни вук који је већ добио име Гаро.

,,Наше ловиште је заиста богато разном дивљачи, али црни вук се никада до сада није појављивао у њему. У ловишту су постављене камере које ће реаговати на покрет и надамо се да ћемо ускоро имати и фотографије. Црни вук је права реткост у целом региону,  јер је ово подручје насељено углавном сивим вуком. Ми поуздано знамо да у ловишту имамо четири и држимо их под контролом. Они су нам веома значајни јер чисте терен и не дозвољавају појаву шакала који су веома штетни и не бирају плен.” казао је Рудинац у изјави за Глас западне Србије.

На питање да ли џиновски вук може представљати опасност по мештане казао је да свакако треба  бити опрезан  али да  уопште није пријатно срести се са њим јер се ради о великом  примерку који је тежак око 60 килограма што је скоро дупло већа телесна тежина од просечног сивог вука која се креће од 25-30 килограма.

Сусрет са џином  имао је и шумар Миланко Маринковић али не  директан. Он каже да је на ободу планине приметио трагове  звери.

,,Наишао сам на стопе  које сам заштитио са неколико већих каменова. Судећи само по њима и знајући како изгледа вучији траг, ради се о великом примерку.”

Иначе  пре дестак година ово подручје посетио је и медвед родом са Таре којег су Драгачевци крстили  Милоје. Међутим на том терену се задржао свега десетак дана,  након чега је  како је регистровао сателит, прешао албанску границу.

Иначе, у овом ловишту води се уредна статистика. У њему се налази око 1000 примерака срнеће дивљачи, између 70 и 80 дивљих свиња, четири вука, шест медведа и у последње време све већи број дивљих тетреба, односно популарне лештарке.

Глас западне Србије