Скромна књижевница у свом дому скрила је на стотине страница својих песама и прича које су недавно откривене и она је доказ да таленат не пита за образовање, док њена душа олакшање проналази у писаној речи.

Петрија из Јежевице пише поезију, фото: ГЗС

Ова жена своју тугу за Босном већ три деценије претаче у поезију и прозу, те на тај начин прича причу и лечи своју аутентичну душу.

„У тишини ћутим и само ми наиђе инспирација, устанем чак и из посетеље и за пет минута напишем неку песму којом враћам сећања на све недаће кроз које смо прошли како моја фамилија, тако и ја. У рату сам изгубила браћу и део фамилије, када напишем песму, осећам као да сам им свећу запалила”, казала је Петрија Глигић.

На стотинама страницама скрила је песме о свом завичају, фото: ГЗС

Петрија је самоука и каже да јој је дар зта писањем дат да остави траг и продужи сећања на многе сличних судбина.

„Сваки посао оставим, чак и преко дана кад ми дође, морам да напишем, ако то не учиним, постајем нервозна, као кад идеш у школу и кад напишеш домаћи, можеш да идеш да се играш”, појаснила је ова песникиња.

Петрија из Јежевице пише поезију, фото: ГЗС

Ова жена, највише стихова, на стотинама страница, посветила је свом завичају. А њену поезију читају и њене најближе комшинице које се надају да ће песме о Дрини и Морави наћи пут до свих оних који знају вредност поезији засноване на истини животу и смрти.

Петријине комшинице су прве откриле Петријину прозу и поезију, фото: ГЗС

Сви који су читали њене песме тврде да је Паетрија откровење за њих, јер она говори у име свих жена преко Дрине и о њиховим патњама.

ГЗС