Обустављени радови на проширењу теретног терминала на прелазу Гостун, откривена средњовековна некрополa са стећцима

Пријепоље - Приликом радова на проширењу теретног терминала на граничном прелазу Гостун,

између Републике Србије и Републике Црне Горе, пронађана је средњовековна некропола са стећцима. Радови на изградњи додатне траке теретног терминала су обустављени, а археолошка истраживања трајаће до половине маја.

„Завод за заштиту споменика из Краљева је задужен за истраживање на овом локалитету. Један део стећака је измештен у непосредну околину места проналаска и они ће бити конзервирани и доступни посетиоцима. Пријепољски Музеј је укључен као музеј општине на чијој се територији налази локалитет, а један археолог из музеја учествује у радовима”, рекао је Асим Бећировић, директор Музеја у Пријепољу.

Приликом ископавања пронадјени су и људски скелети, у почетку мањих димензија, тачније дечији али како су радови одмицали наишло се и на скелете одраслих људи.

фото: Музеј у Пријепољу

„Када антрополог заврши анализе, ти скелети ће бити предати на чување Музеју у Пријепољу који је територијално надлежан. Скелети ће бити смештени у посебне кутије”, додао је Бећировић.

До сада су пронадјена 32 стећка, али ће измештени бити само они који сметају наставку изградње теретног терминала, док ће остали, након завршетка археолошких истраживања, бити остављени на месту самог проналаска.

„На почетку смо открили 18 до 20 стећака, а каснијим ископавањем пронашли смо још неколико. Велика је површина под стећцима, а ми истражујемо само један њен део, на месту куда пролази нова трака терминала и потпорни зид. Део површине на којој се налазе стећци је у приватном власништву и ту такође не вршимо ископавања. Скелете шаљемо у Београд на анализу, након чега се враћају музеју у Пријепољу, где ће бити прописно депоновани. Уколико се пронадју и неки предмети, они се такође шаљу пријепољском музеју”, рекла је за Тањуг, Тијана Пушица, археолог Музеја у Пријепољу.

фото: Музеј у Пријепољу

Иначе, стећци су надгробни споменици настали у периоду од 12. до 16. века. Налазе се на простору Босне и Херцеговине, где их има највише, али и граничним деловима Хрватске, Црне Горе и Србије, где се простиру у западним деловима државе.

Током 2016. године, стећак је уврштен на УНЕСКО листу светске културне баштине, као заједничко културно благо Босне и Херцеговине, Хрватске, Србије и Црне Горе.

Танјуг / Глас западне Србије