ризница старина. Дом Перошевића - Михаила (71), Стане (64) и сина им Будимира (43), у пољу Рујишта, на падинама Чемернице, чува објекте традиционалног градитељства, рукотворине домаће радиности и фотографије, које су огледало живота "на старој граници" у последњих век и по.

У етно - збирци слику минулих времена богате одевни предмети из девојачке спреме.

"Чувам либаде баке Ангелине извезено срмом, испод кога се носила везена кошуља. Био је то дар девера, попа Чеда, снајки кад је доведена из Миросаљаца, код Ариља. Овамо је стигла 1907. са пасошем, преко српско-турске границе на Јавору", прича Стана, показујући и везене чарапе, покриваче, кецеље, вермене, ђонове опанке...

Ћерка Ангелина у одећи из 1907. 

На време кад се "уз чкиљу", свећу лојаницу, плело и ткало, подсећају и преслице, покретане руком или ногом међу којима је једна из Крижеваца у Хрватској, карлице, чаброви и други дрвени судови, те тамбуре и шаргије. О искуству и умећу старих неимара, каменорезаца и дрводеља, сведоче куће и помоћне зграде од природних и лако доступних материјала, чија је градња усклађивана са начином живота и ћудима времена.

Пожутеле фотографије у рамовима и кутијама потомцима доносе радост нових сусрета и сазнања, многе имају своју животну причу, држе везу са прецима. Драгоцене су оне из доба швапске окупације, али и са удаје Јеле Чакаревић 1935. у Пожегу, када се у Штитково из Ивањице стизало чезама.

Будимир и Михаило Перошевић, фото: Р. Прелић

Огњиште и брвнаре

"Још трају дрвена зграда и штала брвнара подигнуте 1886. на имању купљеном од турског аге. Стара кућа је покривена каменом плочом из Маће и Миланџе, а колибу сам неколико пута прекривао сламом. Дрвени клинови држе њене рогове и греде, који су заштићени чађом и домом са огњишта, на коме се варило млеко, а у земљаним лонцима кувала храна", подсећа Михаило.

Новости, Д. Гагричић / ГЗС