Дан младости и штафете: Празник који је Југославија славила више од четири деценије

Данас је 25. мај, дан који се некада широм бивше Југославије масовно славио као Дан младости и рођендан Јосипа Броза Тита.

За неке је он био „највећи син народа и народности“, а за неке шпијун и диктатор.

Иако је Тито званично био рођен 7. маја у Кумровецу, давне 1892. године, 25. мај је обележаван као његов рођендан. Централна манифестација увек је организована на стадиону ЈНА у Београду, где су омладинци, војска и многи други , изводили слет младости.

Идеја о некад најпопуларнијој манифестацији у бившој Југославији потекла је 1945. године из града Крагујевца, где је Одељење за спорт и фискултуру осмислило масовну омладинску штафету која ће проћи широм Југославије, и то трчањем најуспешнијих омладинаца који носе Штафету младости.

Титу је сваког 25. маја уручивана Штафета младости, која је полазила сваки пут из другог места и из друге републике, и увек масовно дочекивана широм некадашње Југославије.

Штафету младости су Титу, уз пригодну честитку са жељама за дуг живот и добро здравље, уручивали најбољи омладинци и омладинке.

Иако је Тито преминуо 1980. године, Штафета младости је наставила да иде из руке у руку милиона младих људи од Триглава до Ђевђелије, само под другачијим називом „И после Тита – Тито“, уз заклетву Југословена да ће истрајати на његовом путу и неговати „братство и јединство“. Ношење штафете трајало је до 1987, пуне 42 године.

О Титовој историјској улози сведочи и невероватно масовно присуство најистакнутих личности тадашњег времена на његовој сахрани 8. маја 1980. године. На сахрану у Београд дошло је 700.000 људи и више од 200 истакнутијих личности и државника из целог света, међу којима су били Индира Ганди, Маргарет Тачер, Леонид Брежњев и остали. Била је то најпосећенија сахрана неког државника у 20. веку.

Градови широм Југославије носили су име по Титу

По некадашњем Лидеру СФРЈ многи градови широм некадашње државе носили су његово име. Поред Титограда тј, Подгорице, као главног града Социјалистичке републике Црне Горе, места различитих величина носила су Титово име. Ужице је имало придев “Титово” у периоду од 1946. до 1991. године.
Титова Митровица је носила тај назив од 1981. до 1990. године, када јој је враћено старо име Косовска Митровица. Године 1983. Врбас је постао Титов Врбас и тај назив носио је до 1992. године. Кореница у Хрватској 1946. године постала је Титова Кореница, а стари назив је враћен 1996. године. И Дрвар у Босни и Херцеговини је био Титов од 1981. до 1991. године. Велес у Македонији постао је Титов Велес 1946. године и тај назив је задржао наредних 50 година. Титово Велење у Словенији је носило тај назив од 1981. до 1990. године.

 

 

 

 

ГЗС