блиска готово као родитељ, учитељица је енциклопедија из које на таблу излазе речи, слова, бројеви и лекције из природе, преноси ГМ Прес.

Фото: ГМ Прес

Особа са којом се проводе сати и тренуци, ведрији и они мање ведри и бележе заједничке фотографије које остају заувек урамљене или брижљиво чуване у албумима. Школске прославе и рођендани, екскурзије, излети и часови у природи. Сузе због четворке из математике, а на зиду награђен рад из ликовног и, једва чекамо физичко да се играмо напољу.

Прву милановачку генерацију учитељице Бисеније Отовић, за њу везују најлепша сећање и успомене. Те давне 1957/58. године, у брусничку школу кренули тадашњи прваци у свет знања , школских одмора, дружења, ужина и звона за почетак часа. Учитељицу Бису памте као праведну, благу, али као некога ко се поштује и чији се ауторитет цени.

Током вишегодишњег рада, учитељица Биса каже да није имала одељење са мање од 30 ученика. Памте је бројни Милановчани који су завршили ниже разреде у “Првој основној”. Недавно је напунила 90 година, а њени ђаци су јој приредили изненађење, присећајући се уз кафу И ванилице, црно-беле фотографије из детињства и школских дана.

Учитељица Бисенија прославила 90- ти рођендан, Фото: ГМ Прес

Ђаци су ме заиста изненадили, мислила сам двоје-троје, да попијемо кафицу, а ово је стварно изненађење. А памтим их, стварно, не само ову генерацију. Ја сам децу волела, јер овај посао не може да ради, ко не воли децу, као што треба волети сваки посао који се ради. Бити учитељ је један од најлепших занимања које човек може да замисли. То нису били само моји ђаци. Ми смо имали много заједничких тренутака, брига, лепих жеља и успеха. Знали смо често да одемо на излет у природу, уместо у град, играли смо се, волели смо једни друге, а волимо се и сад. То су деца која су део мене. Последња генерација ме је овако испратила, јер смо рекли да нећемо да плачемо. Написали су кратко на табли: Учитељице, мајко, волимо вас и сви се потписали. То ме држи, то је она Чеховљева вода која тече само напред, не осврћући се –каже учитејица Бисенија.
Подсећајући се милановачких професора који више нису са нама, учитељица Биса, поменула је: Мира Лаудановића, Загу Ђурић, Љиљу Радојичић, Мићу Мићовића, Милену Нешковић, Веру Лазаревић, Миру Петровић, Цану Мићовић и друге.
Иако је много прошло од школског доба, учитељицу Бису њени ђаци и данас радо сретну у граду, продавници и са њом попричају, јер је она као чувар тог времена и споменар дечјих тајни, успеха, несташлука и одрастања.
Уз најлепшу Чеховљеву поруку и свој животни мото учитељица Бисенија је својим ђацима дала најважнију животну лекцију: „Нека вам живот буде вода , вода увек тече право, не осврће се ко из ње пије, а препреке на које наиђе или пробије или их заобиђе. Ниједан јој камен одолео није.

ГМ Прес / ГЗС