одржали су данас састанак са представницима општина и градова, које су последњих дана задесиле поплаве на којем су разговарали о надокнади штете и процедурама које су потребне да се штета пријави у складу са законом.
Договорено је да локалне самоуправе попишу штету коју имају, припреме пројекте, а држава ће финансирати све оно што је потребно урадити и што локалне самоуправе идентификују као приоритете.
Недимовић је након састанка изјавио да је ово био један оперативан састанак на којем су представници угрожених општина добили инструкције како да пријаве штету, да би им држава помогла у санирању.
Како каже, локалним самоуправама помоћи ће се преко Републичке дирекције за робне резерве уколико је некоме потребан репроматеријал, сточна храна.
Највећу штету је претрпео град Краљево затим Трстеник, Гуча и Кнић.
„Остале средине јесу захваћене поплавама, али ту имамо другу врсту проблема. Ове четири имају највише оштећених објеката с обзиром на број становника који живе на простору тих локалних самоуправа", казао је Недимовић.
Министар је истакао да је тренутно један од већих проблема обезбеђивање воде Новом Пазару и додао да је захвалан Граду Чачку који ће помоћи да стигну нове цистерне, јер градови који су око Пазара нису у прилици да помогну, зато што и сами имају ванредну ситуацију.
Упитан шта ће се урадити како би се убудуће избегли овакви сценарији, Недимовић каже да постоји план по којем ће се поступати што се тиче пољопривредних објеката, а који је утврђен још пре неколико година.
Министар пољопривреде Бранислав Недимовић и директор владине Канцеларије за јавна улагања Марко Благојевић
„Урадили смо 500 објеката за пет година, има ту много да се ради, нарочито на заштити бујичних поплава прављењем ретензије и каскадних брана. То се показало неопходно нарочито у случају Краљева, а мислим да је таква ситуација и у Тутину, Трстенику", рекао је министар.
Додао је да је потребно на другим местима позабавити се водотоцима другог реда, који јесу у надлежности локалне самоуправе, али је питање, каже, колико они имају стручних капацитета да могу да савладају то на начин на који би требало.
Благојевић је навео да ће држава финансирати санацију мостова на локалним путевима, санирање локалних водотокова, обнову система за наводњавање, канализационих система, санацију клизишта на локалним путевима...
„Уз то можемо да обезбедимо финансирање свих јавних објеката, без обзира да ли се ради о школама, вртићима, домовима здравља, амбулантама... Оно што је приоритет у овом тренутку јесте обнова оштећених стамбених објеката", рекао је Благојевић.
Позвао је грађане да пријаве оштећења на стамбеним објектима, додајући да ће након пријаве локалне самоуправе изаћи на терен и урадити процену штете и категоризацију штете, на основу чега ће бити утврђени право на помоћ и висина помоћи у новцу, који ће бити уплаћен директно грађанима на њихове рачуне.
„Имамо вишедецијски проблем, то је немар којем је локална инфраструктура била изложена три деценије. Услед дејства климатских промена имамо потпуно другачије висине вода услед којих је инфраструктура изложена много већем ризику него што је било раније", рекао је Благојевић одговарајући на питање да ли је до поплава дошло због људског немара у локалним самоуправама или недостака новца.
Додаје да је сада потребно мостове пројектовати тако да буду виши да би испод њих могле да се провуку реке са другим нивоима воде у односу на нивое од раније.
Председник општине Лучани Миливоје Доловић навео је да је у насељеном месту Гуча највише потпољених стамбених објеката, а на територији целе општине је потопљено негде око 200, 250 стамбених објеката.
„Нажалост, овим поплавама, које су биле веће него 2014. и 2016. године, оштећено је негде око 20 мостова, 300 километара општинских путева првог и другог реда и некатегорисаних путних праваца", казао је Доловић.
Додао је да је изградњом заштитног насипа у насељу Дљин спашено насељено место Лучани, индустријска зона и сам Дљин, што није био случај у Ђераћу где су потопљене 23 куће.
Председник општине Кнић Мирослав Николић казао је да је у 36 села велика штета на стамбеним објектима, на јавним објектима, на инфраструктури, путевима, мостовима, водоводима, а да највећи проблем представља штета на пољопривредном земљишту, јер је скоро две хиљаде хектара поплављено и значајно оштећено.
ГЗС/Танјуг
