је на свом двоточкашу широм старог континента, a овај дипломирани графички дизајнер током свог путовања видео је многе нетакнуте пределе и упознао људе различитих вера и култура, преноси агенција РИНА.

„Од малих ногу гајим љубав према путовањима и авантури. Бицикл се просто наметнуо као најбољи ’’посредник’’ за незаборавна искуства. Јако је занимљива промена перспективе сагледавања путовања бициклом. У почетку прикупљате енергију и тренирате за неки од подухвата, а данас ми та путовања дају енергију и ’’тренирају’’ за различите изазове које носи свакодневни, конвенционални живот. Свести путовање само на мотање педала и просечну брзину је бесмислено. Путовање чине људи, мириси, архитектура, ситуације, предели, познанства, пријатељства, едукација“, каже за РИНУ, Стефан.

Фото: РИНА

Сваку своју авантуру он документује фотографијама и видео снимцима па је направио неколико документарних филмова као и изложби фотографија. Много времена провео је путујући Балканом, који га је фасцинирао, тако да нове авантуре тек следе.

„Невероватне лепоте, планине, путеве, насеобине...крије ово полуострво. Проклетије, Дурмитор, Прењ, кањон Уне, Таре, Пирин, Рила...тешко је одлучити се. Ипак, Албанија је свакако најзанимљивија дестинација Балкана, регија Проклетија посебно. Предуга изолација је утицала на формирање посебног окружења и атмосфере па су већа и изненађења али и одушевљења виђеним. Такође, Овчарско-кабларска клисура је несвакидашње подручје које увек и у свакој прилици помињем. Посматрам је као непресушан извор инспирације и посебно сам везан за Каблар, Овчар, језеро Међувршје, Бањски поток и небројене видиковце, скривене кутке и стазе које годинама обилазим“, рекао је овај Чачанин.

Трансфараган је за Стефана најлепши пут на свету, фото: РИНА

Последњих година га, како каже, привлаче и све веће даљине, а свакако издвоја Африку, а посебно Танзанију и њене непрегледне паркове у регији Килиманџара. Наглашава да временски услови и непријатне ситуације на авантурама тестирају стрпљење и вољу.

„Као млађи ишао сам напред упрокос свему, што је и својствено тим годинама, док данас много више поштујем природу и околности па ми не представља проблем да застанем, некада и по више дана или чак и одустанем од циљане дестинације па се вратим неке наредне године. Некада сам возио чак и по мећави, олујама, граду... Онда је то све дошло на наплату када ме је носила лавина на Хајли у провалију од 400 метара. Тај дан славим као други рођендан. Данас се не јуначим превише, и гледам да се склоним у страну, уколико могу“, каже Стефан.

Овај Чачанин увек је тежио томе да своје богато авантуристичко искуство на неки начин употреби као додатни квалитет у послу, а да у исто време то буде корисно и препознато као добар производ који помаже људима. Његова идеја да се обележајаву стазе широм Србије наишла је на подршку Туристичких организација Чачка и Србије.

„Већ шест година се бавим креирањем пројеката сигнализације за пешаке, планинаре, бициклисте, авантуристе. Широм Србије сам са сарадницима успешно реализовао на десетине оваквих пројеката и обележио на хиљаде километара рута. Ове године смо успешно реализовали два велика пројекта креирања и постављања сигнализације за бициклисте и планинаре на подручјима Пештерске висоравни и Драгачева“, рекао је Лукић.

Језерски врх Рила, фото: РИНА

Ове пројекте је финансирало је Министарство Туризма у сарадњи са Туристичком Организацијом Регије Западна Србија.

„Овакви пројекти су јако захтевни, напорни, изискују велики труд и посвећеност и целокупан процес траје и по више година. Ипак, спознаја да сте дивље пределе и скривене лепоте на неки начин приближили свима, доноси осећај задовољства и испуњености што је у данашњем, корпоративном свету готово непозната категорија“, закључио је Стефан.

РИНА / ГЗС