Како је купус стигао до пола евра 



 


Како је купус стигао до пола евра
09.12.2014. 09:49 | 0 коментар(а)



Чачак – На Градској пијаци у Чачку трговци су јуче за килограм купуса тражили 60 динара, док у самопослузи

Градска пијаца у Чачку, фото - Гвозден Оташевић

„Темпо” код железничке станице данима стоји цена – 48 динара. Обе су високе, кад је реч о овом поврћу.

Нисам запамтио овако високе цене купуса. Само из прича знам да је једном, у прошлом веку, купус вредео пола немачке марке па је род са само једног хектара био довољан да се купи стан у Чачку – каже за „Политику” др Радош Павловић (49), професор Агрономског факултета у овом граду.

Уз рекордну цену бележи се још један велеобрт: до сада су поскупљења по правилу била узрокована малим приносима, али ове јесени су за промену, каже професор, и приноси и цене „фантастични”. Како се, онда, догодило да килограм купуса кошта пола евра?

Поплаве у мају су уназадиле повртарску производњу у чачанском крају, првенствено у селима низ Западну Мораву, као и у долини Чемернице. Страдала су поља младог кромпира, а тамо где је шта преостало приноси су нижи. Као да је то разочарало ратаре па су дигли руке и од јесени, и садње касног купуса.

Ова врста поврћа у Србији се гаји на 21.000 хектара и неколико чачанских села (Заблаће, Вапа, Мршинци, Слатина, Балуга, Станчићи и Мрчајевци) са својих уобичајених 400 хектара јесу значајан произвођач.

Други део године нудио је изванредне услове за производњу купуса и они који су гас посадили добили су врхунске приносе, чак 80 до 100 тона по хектару. Истовремено, трошкови производње нису велики, од 2.800 до 3.000 евра по хектару, па су власници засада под купусом ове јесени забележили знатне приходе – наводи професор Павловић.

У поморавским селима, иначе, постоје домаћинства која су се специјализовала за узгој овог поврћа, и ти људи су подигли хладњаче са контролисаном атмосфером у којима купус може да се чува и до шест месеци, чекајући бољу цену. Све више је и базена за кисељење одакле се главице, у вакуумском паковању, извозе чак до Шведске за један евро, или једноставно продају у великим београдским дућанима за 80 или 100 динара.

После оваквог скока цена, одмах су се на посао дали увозници јер Србија, са приближавањем Европској унији, постаје слободно тржиште и не може се од државе очекивати да се брани царинама. На српско тржиште је недавно најпре допреман купус са Космета, а затим је почео увоз из Албаније, где му је набавна цена била такође између 8 и 15 центи. Те количине су, изгледа исцрпене, па се већ десет дана код нас продаје купус из Пољске који се тамо набавља исто за 8 до 15 центи, али са превозом до Београда увознике кошта 25 центи. Тржиште ће се смирити, јер је углавном завршена набавка за стављање у каце – објашњава професор из Чачка.

Павловић, иначе, цени да ће произвођачи у Поморављу, поред европске конкуренције, наредних година све више бити суочени са нижим ценама које постижу ратари у другим деловима наше земље. У Војводини, на пример, где купус може да се наводњава и гаји на поседима од хиљаду хектара, што знатно умањује произвођачке трошкове.

У Србији се годишње потроши 19 килограма купуса по становнику, или два пута мање него кромпира (37). Иза купуса су парадајз (15,2), паприка (14,9), лук (12), коренасто поврће (7,4) и пасуљ (5,7), док је потрошња свег осталог поврћа још 20 килограма по души.

Гвозден Оташевић

Извор - Политика







Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Рекламирајте се на порталу Гласа западне Србије

Телефон: 032 347 001 | Мејл: redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 98.175.774 посета
Тренутно на сајту: 70 посетилац(a)