грађевинске радове у подручју изградње коридора 11, а нарочито на изградњи тунела Муњино брдо и Лаз), показала су значајна налазишта злата и повишене садржаје сребра на тим локацијама.
На локалитету Муњино брдо", из језгра бушотине која се налази у филитима, добијени су садржаји злата од 5,74 ппм и сребра од 0,7 ппм, показују подаци из Правилника о утврђивању Годишњег програма основних геолошких истраживања за 2021. годину који је донео министар рударства и енергетике Србије крајем марта.
Ради појашњења, ознака ппм (енгл. партс пер миллион), односи се на милионити део целине. Када је реч о рударству, руда злата се већ са 0,5 ппм може економично ископати, а рудама злата ниске класе сматрају се оне са мање од 5 ппм злата.
„Током следеће, 2019. године, истраживања су обављена на делу коридора 11 (Прељина–Пожега), локалитет Прилипац, а такође су настављена истраживања пирокластита дацитског састава на локалитету Ивановци код Љига и потврђени су повишени садржаји ретких метала попут берилијума, ниобијума, волфрама, сребра и торијума ”,наведено је у Правилнику.
У току прошле године, стоји даље у документу, највећи обим истраживања био је усмерен на терене између Прељине и Пожеге на коридору 11 на којима се граде тунели Лаз и Муњино брдо. Тада су на улазу у тунел Муњино брдо у графитичним шкриљцима и филитима регистровани повишени садржаји хрома и сребра, а на излазу из тунела који се налази у плочастим и трошним шкриљацима са партијама графитичних шкриљаца, регистровани су повишени садржаји хрома, мангана, сребра и кобалта.
Истраживања дуж нових коридора у Србији вршена су и раније, с обзиром на, како је наведено, изградњу путне мреже релативно великог обима последњих година, а са циљем да се, са минимумом финансијских улагања, прикупе значајни геолошки подаци са локалитета који се "открију" приликом грађевинских радова у оквиру изградње путева.
У 2016. години највећи обим основних геолошких истраживања обављен је на коридорима 11 и 10. На подручју Таково–Прељина, дуж трасе пута, тада су откривене су "интересантне минерализације антимона, хрома, никла и живе".
Геолошка истраживања су на подручју Таково–Прељина настављена и 2017. године, као и на подручју изградње трасе коридора 10, од Ниша до Пирота, када су пресечене су две металогенетске зоне: Ридањско-крепољинска и Борска металогенетска зона, у којима су константоване, како је наведено, "врло интересантне минерализације бакра и злата".
За 2021. годину, закључује се у делу документа који беави геолошким истраживањима метала дуж коридора, планиран је наставак геолошких истраживања на коридору 11, односно на деоници Прељина–Пожега, али и на путном правцу Рума–Шабац–Лозница и на свим другим путним правцима чије трасе пролазе кроз геолошки интересантна подручја.
Голија и Озрен леже на злату?
Занимљиво је и да држава од 2018. године племените метале тражи и на Голији и Озрену. Резултати тих истраживања показали, стоји у истом документу, да се ради о врло перспективним теренима у смислу изналажења највреднијег племенитог метала.
На Голији је те године регистровано значајно повећање злата, а претпрошле године, на ширем простору Озрена и Голије од око 200 км2, поново су регистровани су високи садржаји злата који нису забележени у претходним истраживањима.
Истраживања на овим планинама настављена су и током 2020. године, а наставак истраживања планиран је и за 2021. годину на овим рудним рејонима, као и даље према северозападу (подручје Златар – Прибој).
Завршетак истраживања се планира у 2024. години.
еКапија/ГЗС
