Поратно ходочашће Михаила Крсмановића (90) из Трнаве на Јелици 



 

Поратно ходочашће Михаила Крсмановића (90) из Трнаве на Јелици
20.04.2019 12:59 | 0 коментар(а)



Горња Трнава код Чачка – Михаило Крсмановић (90) из Ресника код Београда потегао је јуче на далек пут, пркосећи годинама, да би запалио воштаницу
Михаило Крсмановић јуче у породичном музеју, фото: РИНА

јуначким прецима, на завичајном гробљу у Горњој Трнави. У том горском селу на Јелици, Крсмановићи су подигли и породични музеј, прикупљајући штогод од оставине и успомена на своје крсно име.
Михаило приповеда да је његов стриц Петроније ступио у Српску војску још 1913. као младић од 20 лета, борио се од Цера до Београда, стекао чин каплара и навек остао пред престоницом, у Малом Мокром Лугу 1915. Не зна се гробно место почившег ратника, али постоје два белега. Један стари: име на спомен-плочи манастира Благовештење овде у родној Трнави; други нови – плоча коју је породица поставила пре шест лета на трнавском гробљу, наслонивши је на споменик Петронијевог оца Велимира.
Михајлов отац Милош (1897–1943) добровољно је ушао у ратну несрећу, прешао Албанију са Српском војском, и кад је почео пробој на Кајмакчалану пало му је у део да као курир јави војводи Степи Степановићу да је непријатељски фронт сломљен.
„Рањен је док се враћао у јединицу и, гладан и повређен, морао је сам да тражи амбуланту. То му је тешко пало, па је после рата променио политичко убеђење и приступио Комунистичкој партији Југославије” – прича Михаило о свом родитељу.
Први рат је преживео, али други не могаше. Милоша је убила четничка тројка, септембра 1943. у средишту Трнаве, па су он и старији му брале Петроније оставили кости свако у свом светском рату.

Горња Трнава, музеј Крсмановића, фото: РИНА

„Милошеви синови, Милун, Ђурђе и ја, били смо захвални оцу што смо после Другог светског рата мирно живели и радили у ослобођеној Југославији” – каза Михаило.
Са њим је у Трнаву дошао и син Петроније (67). Зашто су изабрали 19. април за ово поратно ходочашће?
„На овај дан, 1999. године на караули Кошаре рањен је мој унук Предраг Дегент (1979), као борац 63. падобранске бригаде. Поносни смо на њега, и он је бранио Србију, данас живи у Лазаревцу и у инвалидској је пензији” - рече Михаило за агенцију РИНА пре него што ће са својима сести у ауто и кренути ка српској престоници.
Није ни дошао ни отишао празних шака. У селу га је дочекао синовац Василије (72) и свим намерницима за путовину спаковао по боцу комове ракије са Јелице.
Ово је стара, честита Србија, ово су обичаји који крепе наш народ.

РИНА











Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 























 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 67.486.818 посета
Тренутно на сајту: 57 посетилац(a)