„Енергетска ефикасност у јавним зградама“, где је општина Прибој је представила своја искуства у имплементацији овог пројекта, саопштено је на званичном сајту општине Прибој.
Пројекат немачко – српске сарадње реализован је од 2015. године. У току четири године унапређена је енергетска ефикасност у преко 80 јавних зграда у којима је преполовљена потрошња енергије, а посебан акценат стављен је на унапређење школских и предшколских објеката у шест локалних самоуправа, међу којима је и Прибој. Бројни су позитивни ефекти оваквих уштеда енергије које за директну последицу имају мању емисију штетних гасова, пре свега угљен – диоксида, а смањена потрошња енергије доприноси и борби са климатским променама, мање расипање енегије одражава се и на уштеду средстава у општинским буџетима.
Немачка влада је за овај пројекат пружила техничку подршку локалним самоуправама и издвојила четири милиона евра, а са 1,5 милиона евра Европска унија је суфинасирала овај пројекат.
Свечаном скупу у Београду у име општине Прибој присуствовали су Саша Василић, заменик председика општине и енергетски менаџер у локалној самоуправи Марко Јањушевић који је био и задужен за реализацију овог пројекта у локалној заједници.
„Ми правимо значајне уштеде јер мењамо фосилна горива, смањујемо потрошњу енергената у тим објектима, што се повољно одржава и на наш буџет”, рекао је, између осталог, на скупу Саша Василић, заменик председника општине Прибој.
Ради веће ефикасности у овој области и успешнијој међусобној сарадњи, крајем марта ове године представници ГИЗ-а и општина Прибој, Ужице и Бајина Башта потписали су Меморандум о разумевању са пројектом „Енергетска ефикасност у јавним зградама“, а све у циљу заједничког деловања на пољу унапређења енергетске ефикасности, размене знања и искустава.
Потписујући Меморандум у име општине Прибој, заменик председника општине Саша Василић, рекао је тада – да је успешна сарадња са ГИЗ-ом почела још пре пет година на пројекту „Развој тржишта биомасе у Србији“ и да је локална самоуправа потписала Повељу о смањењу угљен - диоксида за 40 одсто до 2030. године.
„Још 2016. године у четири јавна објекта омогућили смо да се уместо угља користи пелет, ове године у још једној школи, а у пет других јавних установа изградњом нове топлане угаљ је заменила дрвна сечака. Обновили смо и вртић и основну школу, а предузимамо и друге мере енергетске ефиканости и на другим зградама у граду”, казао је Василић.
У склопу пројекта српско - немачке развојне срадање, а коју у Србији срповоди Немачка организација за међународну сарадњу ГИЗ, поред конкретних инвестиција, по речима енергетског менаџера Марка Јањушевића радило се и на подизању свести о значају енергетске ефикасности.
У том контексту одржана је и обука домара у школама и вртићима општине Прибој који су упознати са основним прнципима рационалне употребе енергије, односно њене уштеде на једноставан начин, али не на уштрб мањег конфора за боравак деце и запослених у овим установама. О томе би дневник потрошње енергије требало управо да воде сами домари.
Реаализујући овај пројекат у општини, у хотелу Лим одржана је и едукација за запослене у прибојским школама, управо на тему енергетске ефиканости, Повод за едукацију била је чињеница да у Србији има више од 16 хиљада објеката, међу којима су и школе и обданишта, где постоје потенцијали за уштеду енегије, и не само кроз реконструкцију зграда, већ и уз примену одређених знања из ове области. Зато је циљ едукације и био да се промени свест понашања и односа према ефикасном коришћењу енергије.
У склопу овог пројекта, а у циљу промовисања и примене енергетске ефикасности, за ученике све три градске основне школе, одржана је едукативна радионица „Играј за енергију“. У питању је друштвена игра слична монополу, где су ученици на интерактиван начин научили које су предности рационалне употребе енергије. У том контексту експерти су ђацима објаснили појам енергетске ефикасности и значај трошења енегије само онолико колико је потребно.
У истом контексту, ове године је и у Прибоју обележен 5. март, Светски дан енергетске ефикасности, у сарадњи са Министарством рударства и енергетике, када су организована и едукативна предавања за ученике основних школа, којима је дељен и промотивни материјал.
Иначе, окончањем поменутог пројекта тек почињу озбиљне активности Владе Србије на формирању фондова, чијим ће се средствима допринети да у наредним деценијама у земљи не буде зграда које нису енергетски ефикасне. План је, да из националног фонда локалне самоуправе добију средства која ће улагати у потребе енергетске ефикасности свих 22.500 објеката, колико их је у Србији пописано уз помоћ Немачке организације за међународну сарадњу ГИЗ.
Глас западне Србије
