Жене са села цео животни век раде на туђем имању, без радног стажа 



 

Жене са села цео животни век раде на туђем имању, без радног стажа
17.10.2017 12:13 | 4 коментар(а)



Ивањица - Жене на селу раде 20 сати дневно у домаћинству које није њихово власништво-већина



њих без дана радног стажа и могућности да децу упишу у вртић

,,Мој дан почиње у пола пет, улазим у шталу, прво очистим, прострем и онда почнем да музем краве. Кад помузем, ложим ватру, стављам доручак, ручак, па после крећем на њиву. Мој радни дан траје од 18 до 20 сати. Сад тренутно на њиви жене пуно не раде, чекамо да се `догна` кукуруз, пошто се бере машински и ми истоварамо ручно у салаш”, каже Челка Јовановић из ивањичког села Прилике.

Женски рад није признат ни препознат у пољопривреди и домаћинству.

Обично се мушкарци воде као запослени на пољопривредном газдинству, док жене на селу раде у њиви као помажући чланови домаћинства, истакнуто је поводом обележавања Међународног дана жена на селу.

Наша саговорница додаје да за три ипо деценије није имала дана одмора, а иако је мајка троје деце, морала је да распореди своје обавезе.

,,Када сам дошла пре 35 година у кућу Јовановића, радила сам у фирми, морала сам ујутру да пораним, да намирим стоку, да одем на посао, а када дођем, пресвучем се и одем на њиву, од јутра до мрака, зависи који су сезонски радови. На одмор за 35 година нигде нисам отишла, ко има више стоке не може да оде јер нема коме стоку да остави. Три генерације у кући је било, старији су се поштовали и остајали да гледају децу, а ми смо млађи ишли да радимо пољопривреду. Сада старији раде, а млађи у кући", каже Челка за Агропрес.

Челка Јовановић, фото: Агропрес

Иако су када треба да раде најбројније у селу, само 13 одсто њих су власнице домаћинстава. Као мајке, у неравноправном су положају у односу на жене које живе у граду и оне које су запослене.

,,Мајка сам троје деце, радила сам 27 година и остала без посла. Чекала сам старосну пензију и остварила 14 хиљада динара. Да ми нису увели две године за треће дете радног стажа имала би већи просек пензије. Све је скупо за децу, мајке са села које не раде као што је то случај са мојом снајом, не могу да упишу децу у вртић, кажу да није у радном односу, а ја се питам како није, када живи на селу и ради од јутра до мрака”, додаје Челка и апелује на јавност да дете пољопривредника треба третирати исто као дете заспосленог у граду.

Једини излазак за Челку биле су свадбе и весеља које је, како каже, морала да одради јер живот на селу захтева рад од јутра. Са њом се слаже и супруг Раденко.

,,Расподели ли смо обавезе, један дан Челка је задужена за шталу, а други ја, и тако већ деценијама. Имамо 24 грла стоке. Када је производња млека у питању, ту је статус `само да нисмо докони`, каже Раденко.

Он додаје да је цена прве класе млека 31 динар, а на количину буде и већа. Међутим, летос им је откупљивач рекао да морају да смање млеко, јер не могу све да откупи, тако да су Јовановићи морали вишак да просипају.

Раденко Јовановић, фото: Агропрес

,,Танка пређа и за тов јунади, ако остане 50 евра по бику биће добро, али тешко, земљу узимам под закуп, педесет одсто кукуруза подбацило, па ни силаже неће бити довољно. Кукуруз ће сигурно поскупети, сада је 22 динара, соја поскупела, сунцокрет исто, сточне мекиње џак био 430 динара, а сада је 570, слаба вајда за сељака. Силаже самељем око два хектара, кукуруза барем три хектара, али нема довољно, ова година је очајна начисто”, каже Раденко за Агропрес.

Сточарство није једина грана пољопривреде којом се Јовановићи баве. Производња малине на 55 ари годинама је актуелна у домаћинству Јовановића, али тону ипо је пропало јер није имао ко да је обере.

Имање породице  Јовановић, фото: Агропрес

,,Са 55 ари имао сам нешто више од девет тона, солидан је то род обзиром да је година била лоша. Малину сам дао по 150 динара, али нисам све наплатио. Некада је била добра пара на малинама, али данас не, јер сви су је посадили. Одустали су многи од сточарства и окренули се само малини, а она се ради десет месеци годишње и нема више цену којом могу да се покрију трошкови. Они који су је некада брали у ивањичком и ариљском крају у међувремену су посадили своје, па ни српску малину нема ко ни да обере”, додаје Раденко Јовановић за Агропрес.

Агропрес











Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (4)

  • ko vam kriv      | 19.Oct 2017.19:44 h

    Stoniste ucili skole,nego ste se opredelili za stoku i poljoprivredu...
  • nepismeni      | 20.Oct 2017.07:31 h

    Vidim kako si je ti ucio ni osnovno znanje iz pravopisa ne poznajes.
  • Кербер Скот      | 17.Oct 2017.15:37 h

    Равноправност полова је чудо невиђено.Ове о којима је реч су вероватно задње које тако живе и раде,нема више таких на селу.
  • Pravopis      | 17.Oct 2017.14:35 h

    Kod bosnjaka žene ne idu u polje da rade.
  • komsija      | 17.Oct 2017.13:56 h

    Bravo Jovanovici samo napred



  •  



























     


     

    © Глас Западне Србије
    Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
    060 5000 150, 032 347 001

    Импресум

    Статистика сајта:
    Прес: 74.532.333 посета
    Тренутно на сајту: 55 посетилац(a)