родбине, комшија и пријатеља, сахрањен старина Томислав Јелић (86), који је деценијама чекао да струја стигне и у његово домаћинство, а ипак је на "онај свет" отишао како је и живео - тихо, у мраку и уз светло петролејке.

“Борио се деда Томислав колико је могао, док је био покретљивији, закуцао је на многа врата у Сјеници, Новом Пазару и Краљеву, молио је многе и добијао разна обећања, писао је више пута властима у Београду, надао се струји, а ипак је није дочекао.... Жалосно је да је читав свој век, свих својих 86 година, провео у мраку. Нека је на част општини Сјеница и њеним челницима, Електродистрибуцији и држави Србији”, прича Томислављева снаја Светлана Јелић, мајка шесторо малишана због којих се деда Томислав највише и борио и бринуо.

Маштао је о дану када ће његови унуци Мићо, Милош, Марко и Марјан, уместо уз свећу и петролејку, домаће задатке писати уз сијалицу, и када ће његове унуке Марија и Маријана моћи да на телевизору погледају цртани филм.

“Нажалост, деда Томислав то није дочекао, а и моја мајка је умрла без светла, у мраку... Како тренутно стоје ствари, ко зна да ли ћемо и ми, Томислављеви наследници, икада дочекати струју”, прича Томислављев син Дарко Јелић.

Дуже од десет година бориле су се "Новости", али и други медији у Србији и дијаспори, да помогну породици Јелић. Апеловали смо на надлежне, а многи грађани су им слали помоћ (никада неће заборавити лежајеве за децу које им је лично послала Марија Шерифовић) и писма подршке да опстану у "српском Сибиру". Чак је било и озбиљних обећања из Владе Србије, али то ништа није вредело, Јелићи су и даље у мраку...

Глас западне Србије у новембру прошле године посетио је породицу Јелић у селу Јантурине. У наставку погледајте прилог који је емитован на ТВ Б92.

 Новости, М. Нићифоровић / Глас западне Србије