село Табановићи у коме живе вредни домаћини који се сви одреда баве искључиво пољопривредом. У Табановићима живи седам фамилија и сви се међусобно изузетно поштују и цене, али када дође Ђурђевдан они се не посећују и сваки домаћин са својом породицом на тај дан остаје у свом дому, јер сви славе исту крсну славу – Светог Ђорђа. 

„Петровићи и Павловићи су најбројније фамилије, ту су и Вучићевићи, Ружичићи, Миросавићи, Андрићи, Милошевићи и сви славимо Ђурђевдан", каже Саво Петровић. 

Фото: РИНА

А да је тако одувек било потрврђује и његов комшија Горан Павловић који се сећа приче својих предака да је већинско становништво пореклом из Херцеговине и да је слава донета из старог завичаја.

 „Оно што је записано јесте уназад 150 година да се Ђурђевдан слави у свакој кући, мислим да смо по томе јединствени у Србији, да цело село прославља исту славу", каже за РИНУ Ратко Павловић. 

Иако је село просторно мало, а број становника нешто виши од 100, скоро свака кућа има подмладак који ће ту остати и како тврде, славска свећа неће се угасити ни у једној фамилији. 

„Размишљао сам и решио да останем овде на селу као и мој брат, за сада помажемо оцу и имамо доста земље, бавимо се искључиво пољопривредом. Сутра кад се будемо оженили и створили своје породице наставићемо наравно да славимо Ђурђевдан као што су то наши стари радили пре нас", истиче Божо Петровић и додаје да своје село не би мењао за стотину градова. 

фото: РИНА

Али, с обзиром да једни код других не могу да иду на славу мештани Табановића нашли су начин да се у славској атмосфери сви окупе заједно на једном месту и то само три дана пред Ђурђевдан, на дан Светог Николаја Жичког коме су посветили парохијску богомољу. 

Службе у овој цркви такође су јединствене јер се врше под отвореним небом, с обзиром да црква још увек није окровљена. Градња је започела 2003. али је због недостатка финансијских средстава стала, међутим, ови вредни земљоделци решени су да ипак покушају да цркву до следећег Ђурђевдана покрију, јер имају коме да је оставе.

Фото: РИНА

 „Сутра ће имати ко у цркву да долази, да прекађује колач и да се венчава, крсти и весели, јер свака наша кућа има подмладак. Ми ћемо се потрудити да скупимо средстава колико ко може, а апелујем на све добре људе или фирме које имају средстава да нам помогну, да се црква сагради на радост свих нас, а свако ко је помогао овде ће бити увек дочекан као кум", тврди Миљко Миросавић.

 У Табановићима данас живи око 130 становника, од тога је око 100 пунолетних, надају се да ће и свети Ђорђе помоћи да им се оствари највећа жеља да следеће године славски колач и жито прекаде у завршеној цркви.

РИНА / ГЗС